Pretnje novinarima i medijima na internetu intenzivnije su i češće od fizičkih pretnji i pritisaka, redakcije mahom nemaju razvijene protokole i mehanizme kojima bi odgovorile na ove vrste napada, a zakonodavni okvir ne pruža adekvatnu zaštitu, pokazuje novi izveštaj BIRN Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije „Bezbednost novinara u digitalnom okruženju“.
Ugrožavanje bezbednosti utiče na mentalno zdravlje novinara i novinarki i menja odnose u samim redakcijama, kao i odnos prema poslu i posvećenost profesionalnim standardima se dovodi u pitanje. Digitalno nasilje se obično „normalizuje” i smatra se uobičajenim delom posla.
„Najupečatljiviji nalaz istraživanja je to što su govor mržnje, pretnje, uvrede, zastrašivanje, pritisci i ostali oblici digitalnog nasilja nad novinarima toliko rasprostranjeni u Srbiji da novinari smatraju da je to postalo svakodnevno, ‘normalno’ okruženje u kom rade i cena koju plaćaju za posao kojim se bave. Kada se suoče sa nekim oblikom digitalnih pretnji i uvreda, uglavnom ih ne prijavljuju jer znaju da se, na institucionalnom nivou zaštite, retko kad nešto preduzima i rešava“, kaže dr Aleksandra Krstić, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i jedna od autorki izveštaja.
Ugrožavanje bezbednosti novinara može da vodi samocenzuri, odustajanju od priča i tema koje su važne javnosti, a to zapravo znači ugrožavanje kvaliteta javnog informisanja, nezavisnosti medija i slobode govora.
Mnogi novinari uvrede i pretnje retko prijavljuju i alarmantno je koliko novinari i novinarke nemaju poverenja u institucionalni sistem zaštite ni u nadležno tužilaštvo ili sudove. Praksa pokazuje da je potrebno uskladiti krivično zakonodavstvo i druge zakone sa dešavanjima u digitalnom prostoru, kako bi se napadi procesuirali.
„U poslednjih nekoliko godina veliki broj pratnji i uznemiravanja novinara i novinarki dolazi putem interneta, pre svega društvenih mreža i uočili smo da je neophodno uskladiti krivično zakonodavstvo ali i druge zakone sa dešavanjima u digitalnom prostoru. Pored potrebe da se slučajevi napada i pretnji upućenih novinarima što brže procesuiraju od strane nadležnih organa, isto tako je jako važno da se takvi napadi osude od strane visokih državnih funkcionera, kao i da se prestane sa pritiscima i targetiranjem novinara i medija od strane istih jer na taj način samo postaju meta veoma ozbiljnih napada“, kaže Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i jedna od autorki izveštaja.
Upravo veća brzina, interaktivnost i dvosmernost komunikacije vodi okruženju u kom se mediji oslanjaju na digitalne platforme kako bi došli do većeg broja korisnika, ali su sa druge strane, postali izloženiji napadima, uvredama i pretnjama nego što je to ranije bio slučaj.
Porast ovakvih napada i pritisaka na novinare i medije, vidi se u evidencijama koje vode novinarska udruženja, ali takođe i u podacima tužilaštava.
Na nivou profesije i šire medijske zajednice nedostaje novinarske solidarnosti sa novinarima i novinarkama izloženim napadima, a novinari i urednici se mahom okreću javnosti u koju još jedino imaju poverenja, nadajući se da će ih javno pisanje o napadima i pretnjama koje doživljavaju spasiti gorih posledica ili eventualne eskalacije pretnji.
„Sve nalaze ovog istraživanja treba čitati u opštem, društvenom kontekstu koji ne pogoduje razvoju slobodnih i nezavisnih medija. Pretnje i pritisci, intenzivne javne kampanje koje vode predstavnici najviših državnih organa, kultura nekažnjivosti i slabe institucije vode u situaciju u kojoj su novinari i mediji legitimne „mete“. Osim što treba ojačati kapacitete samih redakcija, kroz izmene zakona treba insistirati na efikasnijim zaštitnim mehanizmima i snažnijem odgovoru institucija“, kaže Tanja Maksić, programska menadžerka i istraživačica BIRN-a i jedna od autorki izveštaja.
Izvor: NUNS
Foto: BIRN
