U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo, a samo u planinskim predelima je, uz izolovani razvoj oblačnosti, moguća kratkotrajna kiša ili pljusak. Duvaće slab i umeren, severni i severoistočni vetar. Najviša temperatura kretaće se u intervalu od 33 do 36 stepeni.
Na teritoriji cele zemlje, sa izuzetkom jugozapadne Srbije, na snazi je narandžasti meteo-alarm, što znači da su prognozirane opasne vremenske prilike takvog intenziteta da mogu biti opasne po ljude i životinje.
Saveti stručnjaka – kako se ponašati u vrelim letnjim danima
Iako su se mnogi nadali, tropski dani nisu iza nas, štaviše do kraja nedelje nas očekuju visoke temperature. Ovo su neki od saveta, kako biste lakše prebrodili ovaj period.
Izbegavajte izlaske u najtoplijem delu dana ukoliko je moguće
Lekari upozoravaju da su na velikim vrućinama prvi na udaru krvni sudovi jer se šire, a posledica toga je pad krvnog pritiska, što može biti prečica za infarkt i šlog. Zato nastojte da ne boravite na suncu u najtoplijem delu dana, između 11:00 i 17:00 časova.
Ukoliko, ipak, ne možete da priuštite ostanak kod kuće u to vreme, obavezno sa sobom uvek nosite flašicu vode.
Za danas je prognozirana i visoka vrednost UV indeksa, a možete se zaštititi tako što ćete pre svakog izlaska naneti kremu sa visokim zaštitnim faktorom, nositi šešir sa širokim obodom ili kačket i naočare za sunce.
Birajte laganu odeću
Sigurno da tokom leta nećete birati toplu već laganu garderobu, ali treba znati da su neki materijali pogodniji od drugih.
Prirodni materijali poput lana i pamuka svetlih boja najbolje reflektuju sunčeve zrake i omogućavaju da koža slobodno diše.
Takođe, važno je da odeća bude udobna, jer uska odeća ometa cirkulaciju. Pokušajte da izbegnete tkanine od teksasa, poliestara i sintetičkih materijala.
Pijte dovoljno tečnosti
Već smo pomenuli da je flašica vode obavezna ukoliko izlazite napolje u natoplijem periodu, ali unos tečnosti važan je tokom celog dana. To se najpre odnosi na negaziranu vodu i napitke koji sadrže minerale. Čaj, ceđeni sokovi, limunada i, pre svega, voda su preporuka stručnjaka.
Kada je o vodi reč, savet je da se pije i kada niste žedni.
Trebalo bi izbegavati alkohol, energetska i slatka pića, kao i sve napitke na bazi kofeina. Znamo da je kafa omiljeni napitak većini i da je teško odreći je se, ali kafa je i diuretik, podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, pa ako preterate sa ispijanjem u vrelim letnjim danima može doći do dehidratacije.
Previše rashlađeni napici ili sa ledom, takođe, nisu dobro rešenje.
Birajte voće i povrće
Oružje protiv vrelih temperatura može biti i dobar izbor namirnica. Za vreme letnjih vrućina prednost treba dati hrani koja sadrži manje masnoća poput mesa, ribe, povrća i voća.
Dinja, lubenica, paprika, mladi kupus, limun, pomorandže, paradajz, primeri su namirnica koje imaju visoku nutritivnu vrednost, a mogu da nas dobro rashlade, savetuju nutricionisti.
Hroničnim bolesnicima savetuje se umerena ishrana, uz dovoljne količine vitamina i minerala.
Rashladite prostorije, ali oprezno
Od štetnih sunčevih zraka treba zaštititi i prostorije u kojima boravite. U svom domu možete spustiti roletne ili navući zavese za vreme toplih sati kako biste zadržali hlad.
Zatvaranjem prozora za vreme najveće vrućine sprečićete ulazak toplog vazduha, dok kada je vazduh svežiji, u jutarnjim i večernjim satima, prozore treba otvoriti.
Boravak u klimatizovanom prostoru jeste dobra opcija, ali treba biti na oprezu. Klima-uređaj bi trebalo podesiti tako da razlika između spoljašne i temperature hlađene prostorije ne bude veća od sedam stepeni. Nagli prelazak iz preterano klimatizovanog stana ili automobila na spoljašnjih 35 ili više stepeni nosi opasnost od toplotnog udara, upozoravaju lekari.
Vozači koji u automobilima nemaju klima uređaj, neophodno je da provetre vozilo nekoliko minuta pre ulaska, naročito ukoliko je stajao na suncu.
Ne ostavljajte decu i ljubimce u automobilu
Kada smo kod vozača, na kraju poseban apel upućen je upravo njima – nikada ne ostavljajte dete ili ljubimca unutar automobila parkiranog na suncu. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe.
Pored ovih saveta i upozorenja podsetnik je da redovno obilazimo naše bake i deke, starije komšije kojima toplotni talas verovatno najteže pada i pomognemo im koliko je u našoj moći, na primer, kupovine namirnica i drugih potrepština.
Izvor: RTS
Foto: Saša Radivoev
