Pravoslavni vernici 14. aprila obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju Uskršnja jaja. Prema crkvenim knjigama, Isus
Obeležavanje Vaskrsa, najsvetlijeg praznika, počeće u četvrtak u 8:00 časova kada će se u crkvi “Rođenja Presvete Bogorodice” u Dimitrovgradu služiti sveta liturgija. Istog dana u 16:00 časova u ovom duhovnom hramu planirano je čitanje 12 strasnih Jevanđelja. Ovo je za FAR rekao paroh dimitrovgradski
Srpska pravoslavna crkva i obrazovne institucije 27. januara proslavljaju Savindan, praznik kojim se obeležava uspomena na život i delo Svetog Save. Sveti Sava je sredinom 19. veka proglašen za patrona svih srpskih škola, a 27. januar za školsku slavu. Rođen oko 1175. godine u Rasu kao Rastko
Vernici koji poštuju Juilijanski kalendar i Srpska pravoslavna crkva 18. januara obeležavaju zimski Krstovdan. Ovaj praznik se slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su na samom početku hrišćanske propovedi primili veru. Zimski Krstovan se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa i za dan
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 15. januara obeležavaju dan Svetog Vasilija Velikog i dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista, odnosno “Stavljanja ovozemaljskog i ljudskog pečata na sina Božijeg”. Praznik se u narodu zove još Vasilica, Vasiljevdan ili Vasuljica i u crkvenom kalendaru je obeležen crveni
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 7. januara proslavljaju Božić - dan Hristovog rođenja i najradosniji hrišćanski praznik. Isus Hristos je prema Jevanđelu rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka ka zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Datum rođenja Isusa
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave Badnji dan, praznik ljubavi i pomirenja, koji prethodni najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Badnji dan se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, prazničnim liturgijama u hramovima i porodičnim tradicionalnim okupljanjem za posnom trpezom, te se ovaj praznik ubraja u praznike
Po Gregorijanskom kalendaru Bugari slave Badnje veče, jedan od najsvetlijih hrišćanskih i porodičnih praznika, koji obeležavaju svi hrišćani – u iščekivanju rođenja sina Božijeg Isusa Hrista. Badnje veče prethodi prazniku Roždestvo Hristovo – Božiću (25. decembar). Na Božić se porodice zbližavaju, toplina u srcima raste i sve
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 16. novembra obeležavaju praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, u narodu poznat kao Đurđic. Crkva Svetog velikomučenika Georgija smatra za velikog borca za hrišćanstvo, te je ovaj svetac veoma poštovan u narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatiji kao Sveta Petka. Ovoj svetiteljki, vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih nevolja. Ona je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih jr veoma je poštovana i cenjena
