Na Preobraženje Gospodnje cela priroda se preobražava i nema više velikih vrućina

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih velikih Hristovih praznika posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost, najavivši svoje potonje stradanje i slavu.

Kako piše u crkvenim knjigama, tada se Hristu i apostolima javili Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu.

Ikona Preobraženja krasi ikonostase u mnogim pravoslavnim hramovima, a na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. te je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom.

I za ovaj pranik vezani su brojni običaji i verovanja

U narodu se obično kaže da se od Preobraženja cela priroda preobražava i uglavnom više nema velikih vrućina, a veruje se da je i poslednji dan za kupanje u rekama.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

U vinogradarskim krajevima na današnji da se okupljaju oni koji su napustili svoj zavičaj.

Preko dana se na Preobraženje ne spava da se ne bi dremalo tokom godine.

Izvor: RTS / FAR

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar