O eksploataciji litijuma u dolini Jadra, odnosu vlasti i građana po tom pitanju, protestima koji su se prethodnih nedelja organizovali širom zemlje, ali i o planiranim lokalnim rudarskim projektima, govorilo se na tribini “Rudarski projekti i odgovori javnosti”, koja se u petak, 16. avgusta, održala u Dimitrovgradu. Na tribini u konferencijskoj sali SC “Park”, koju je organizovao portal FAR, govorili su ekološki aktivisti Aleksandar Panić i Dušan Mitić iz Pirota, predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov, farmer i muzičar Aleksandar Vasov iz sela Prtopopinci, novinar i publicista Slobodan Aleksić Ćosa i lekar i kolumnista Dejan Hristov.
Građanski i ekološki protesti krenuli su nakon što je projekat iskopavanja litijuma vraćen u život, što je bio povod i za veoma posećenu tribinu u Dimitrovgradu, na kojoj su pred građanima, ali i predstavnicima vlasti i opozicije, mišljenja sučeljavali govornici.
Jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare planine i dugogodišnji aktivista Dušan Mitić rekao je da građani nemaju problema sa litijumom, već sa onim koji žele da ga rudare.
“Taj problem bi bio rešen da nema onih koji im dozvoljavaju, a ne obraćaju pažnju na one koji se tome protive. Kao građani imamo pravo, rukovodeći se logikom i informacijama koje su dostupne, da imamo svoj stav koji se tiče svih nas. Treba sagledavati sve koristi i štete i čije su one i dobro izmeriti” – rekao je Mitić.
Slobodan Aleksić govorio je o nedostatku informacija i pristupa informacijama koje su od krucijalnog značaja, kao i zašto na proteste građane ne tera siromaštvo, a nateralo ih je potencijalno rudarenje u dolini Jadra.
“Svako od nas je uplašen za svoje zdravlje i zdravlje pokolenja. Zbog toga su ti protesti tako masovni i tako opšte prihvaćeni. Tema je mnogo bitnija od dnevne politike, radi se o egzistenciji. Mi ništa ne znamo o tehnologiji kojom će se litijum vaditi iz jadarita. Trebalo bi napraviti nešto što bi ublažilo ostrašćenost, a to je da se da poverenje srpskoj nauci. Bilo bi bolje da se angažuju brojni instituti iz raznih delatnosti” – rekao je Aleksić.
Jedan od učesnika tribine bio je i Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Dimitrovgrad, koji je rekao da bi više trebalo da se obrati pažnja na nauku i na struku, a manje na priče i proteste.
“Postoji na neki način kompromis sa prirodom. Litijum je razvojna šansa za Srbiju u ovom trenutku. Prednost je to iskoristiti na način koji je najmanje štetan za državu, a donosi najviše koristi. Problem je što nemamo dijalog dve strane i zbog toga imamo proteste. Treba neko da proceni kolika je korist, a koja je šteta koju dobija država” – kazao je predsednik Opštine.
O posledicama iskopavanja govorio je Aleksandar Panić, ekološki aktivista iz Pirota.
“Neke posledice i štete po prirodu i ljude mogu da se saniraju, istrpe, odlože, kompenzuju, ali neke ne mogu jer su toliko velike. To je situacija sa litijumom. Ljudi su se sa pravom uplašili. Imate potpuno ćutanje najviših političkih činilaca, a odluka o kopanju je bila politička. Ljudi nemaju poverenje u političare, ni u neke institucije koje su prodale svoj integritet. Rudarstvo je opasno zbog vrste stene, sastava minerala i zbog toga što mora da se dejstvuje veoma agresivnim kiselinama i ogromnom količinom vode, uz ogromna jalovišta” – rekao je Panić.
Govor lekara i kolumniste Dejana Hristova izazvao je najviše aplauza okupljenih, u kome je govorio o potencijalnim novčanim benefitima tog projekta.
“Ja sam protiv toga da neko zarađuje enormno na mojoj zemlji, a da ne mogu da kontrolišem i nemam poverenje u onoga ko to kontroliše. Kada odlučujem da li ću nekome da verujem, ja gledam šta on čini, a ne šta mi priča. Govori se o cifri od nekih 180 miliona evra, neke zarade koja se planira, a recimo, procena EPS-a je da je za vreme bivšeg direktora Grčiča napravljena šteta od 500 miliona evra i sada me ubeđuju da je ova zarada nešto mnogo” – izgovorio je on.
Aleksandar Vasov iz sela Prtopopinci rekao je da se od politike pravi bauk.
“Nas na svaki mogući način pokušavaju da razdvoje od zemlje od koje živimo i na kojoj živimo. Apsolutno svako treba da iskaže svoje mišljenje, posebno javne ličnosti, ali je problem da li građani mogu u kakofoniji informacija i dezinformacija mogu da formiraju pravo mišljenje. Glavni resursi koji su ograničeni i najcenjeniji, a to su voda i zemlje, mi na to atakujemo” – rekao je Vasov.
O otvaranju potencijalnog rudnika u selu Mazgoš govorio je predsednik Opštine Dimitrov, koji je podsetio da na bugarskoj strani granice već postoji rudnik koji radi već godinama, a da taj deo nema uticaja na izvorišta Prtopopinci i Mazgoš.
“Ništa nije usvojeno. Postoje primedba Opštine na Plan detaljne regulacije na širenje eksploatacionog polja. Nisam siguran da će nešto u septembru biti usvojeno. Interes lokalne sredine je da se vidi širi kontekst. Ako postoje svi parametri ispunjeni po pitanju standarda zaštite životne sredine, ne možete ljudima reći da nemaju pravo eksploatacije. Nemam procenu koliko će ljudi raditi, koliko će biti novca od rudne rente, kada i ako bude ikada krenuo da radi rudnik” – rekao je Dimitrov.
Aleksandar Panić govorio je i o Donjoj Nevlji, gde se ranije govorilo o otvaranju rudnika bakra i zlata.
Očigledno da od toga neće biti ništa, ali ko zna, može da bude – kazao je Panić.
Na poziv FAR-a, na tribini su prisustvovali aktivisti i predstavnici civilnog sektora, predstavnici vlasti i opozicije, zainteresovani građani, kao i predstavnici bugarskog konzulata.
Pogledajte snimak tribine koju je u celosti snimila ekipa FAR-a.
Novinar: Ljubomir Filipov
Foto: Stefan Pavić
Snimatelji: Mikica Kostov i Stefan Pavić
Montaža: Mikica Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: FAR TV
2024.
