Na Univerzitetu u Nišu danas održana je svečana akademija povodom 125 godina od rođenja Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Nakon uvodne reči akademika Ninoslava Stojadinovića, predsednika Ogranka SANU u Nišu, prisutnim đacima, studentima, nastavnicima, profesorima i akademcima obratio se glumac Aleksandar Mihailović istim rečima, koje je Ivo Andrića izgovorio studentima na dan otvaranja Univerziteta u Nišu 15. oktobra 1965. godine.
Akademik Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ivo Andrić u svom nadahnutom obraćanju istakao je značaj i neponovljivost književnog stvaralaštva proslavljenog pisca i nobelovca. Govoreći da sui me ovog pisa njegova književna dela Vuksanović je naglasio:
“Andrić je susret s mostovima između strana sveta, čoveka i čoveka, dana i noći, s prošlošću koja postaje deo nas i onih što će posle nas da dođu, s predelima što bolje pamte mač i metak od belog vina. Andrić je odjek mudrosti i moralnog iskustva, ali I večiti kalendar maternjeg jezika započet s namerom da opiše stotine njemu bliskih reči i tako oblikuje svoju testamentalnu knjigu što nije na našu veliku žalost uspeo da uradi”.
Vuksanović je takođe rekao da je Andrićevo ime originalno pripovedanje o čovekovoj večnosti i priznanje da se ljudskog lica nikada nije mogao nagledati.
Na svečanosti u Nišu u umetničkom delu programa nastupili su Kristina Krsmanović – flauta i Petar Jovanović – gitara sa Fakulteta umetnosti u klasi Ane Veličković Igić. Oni su izveli “Rumunske igre” kompozitora Bele Bartoka
Ž. Kostić
Foto: Žoža Kostić