NVO “Lekari bez granica” upozorava da se izbeglice, a naročito deca učestalo ugrožavaju od strane graničnih službi

MSF (Medecins Sans Frontieres) “Lekari bez granica”, nevladina organizacija, koja deluje na globalnom nivou, u Srbiji radi sa izbeglicama, azilantima i migrantima od kraja 2014. godine i pruža zdravstvenu i mentalnu zaštitu, sklonište i vodu na ulaznim i izlaznim mestima zemlje.

Od januara 2016. godine MSF radi u Beogradu kako bi pružio usluge primarne zdravstvene zaštite i zaštite mentalnog zdravlja onim izbeglicama koje su smeštene u neformalna naselja u gradu.

MSF je 2017. godine otvorio kliniku u centru Beograda i nastavlja se boriti za pristup zdravstvenoj zaštiti, skloništu i zaštiti ugrožene populacije muškaraca, žena i dece koji su ušli u Srbiju.

Početkom oktobra ove godine, MSF je objavio izveštaj “Balkan: Deca se učestalo ugrožavaju od strane graničnih službi” u kome je izneto dosta podataka, koje su lekari ove organizacije prikupili na terenu.

Evo nekih delova ovog izveštaja:

Danas, više od godinu dana nakon takozvanog “Zatvaranja Balkanskog puta” i Sporazuma između EU i Turske, Srbija ostaje jedan od glavnih centara za ljude koji žele ući u Evropsku uniju sa istoka i putovati ka zapadnoj i severnoj Evropi.

Dok obezbeđuju primarnu i mentalnu zdravstvenu zaštitu izbeglicama, azilantima i migrantima, medicinski timovi Lekara bez granica sa sedištem u Beogradu nastavljaju da tretiraju i psihološke i fizičke povrede onih koji pokušavaju da pređu granice prema šengenskoj zoni. Bez obzira da li žive u nebezbednim i nesigurnim uslovima na granicama Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom, ili su nedavno stigli iz Bugarske, povređeni i uznemireni su uglavnom mladići i dečaci uzrasta od 15 do 25 godina.

Iznova i iznova, oni se nasilno odbacuju sa granica EU, a rane koje su načinile granične snage zemalja članica EU, postaju sve dublje. U beskrajnom ciklusu pokušaja prelaska graničnih prelaza, migrant su ovu igru mačke i miša nazvali “The Game” – “Igra”.

Bez obzira na njihove razloge što su u prvom redu u Srbiji, oni ostaju izuzetno ranjivi dok čekaju u logorima, centrima za prihvat i neformalnim naseljima, gde se više puta brutalizuju i zanemaruju i na kraju postaju nevidljivi prema migracionim politikama koje ih guraju na sve opasnije rute.

Bez drugih pravnih i sigurnih načina da ljudi traže azil ili migriraju prema Evropskoj uniji, muškarci, žene i deca su prisiljeni da idu pravo u ruke švercera i da se podvrgavaju opasnim, tajnim putovanjima, gde su podložni ponovnom nasilju.

Od Turske do Italije, ti neregularni granični prelazi poznati su kao “Igre”. Oni koji su gurani da ih igraju, moraju preživeti niz nasilnih događaja i izdržati zlostavljanje pre nego što stignu do svojih dugo očekivanih destinacija. Putovanje jedne osobe za prelazak u Evropsku uniju može koštati hiljade evra, ali stvarna cena je mnogo veća, s ljudima svih starosnih doba koji ugrožavaju svoje živote da pređu planine, reke i mora.

Na svakom graničnom prelazu, umesto pravičnog i zaštitničkog graničnog postupka, azilanti i drugi ugroženi migranti su gurani i vraćani nazad, mnogi od njih su opljačkani, pretučeni, poniženi i čak napadnuti od strane službenih pasa granične policije.

Dok su krijumčari i trgovci ljudima i dalje odgovorni za mali procenat nasilja 8% (5 incidenata), velika većina dece koju je MSF zbrinuo ukazalo je da su državni organi počinioci ovih zlostavljanja (76%).

Ovaj podatak posebno brine, jer je velika većina (92%) počinjena na granici EU od policijskih snaga Evropske unije: Bugarska 48% (30), Mađarska 27% (17) i Hrvatska 13% (8).

U prvih 6 meseci 2017.godine, 69% (86) pacijenata ispod 18 godina, koji su zatražili pomoć lekara zbog problema sa mentalnim zdravljem od MSF-a, prijavilo je direktno nasilje koje su pretrpeli. Većina od njih, 57% (71), imala je vidne fizičke povrede, uključujući i rezove sa britvicama i noževima, posledice teških batina, ne uzimanje hrane i vode, senzorno lišavanje. Najmlađi tretirani pacijent imao je samo 12 godina.

Izuzimajući Grčku, procenjuje se da je u centrima i neformalnim naseljima širom Balkana zaštićeno od 8.000 do 10.000 ljudi. U Srbiji više od polovine registrovanih u kampovima su maloletnici (2.500 od 4.500) od kojih je 700 njih registrovano kao deca bez pratnje ili deca odvojena od porodica.

U protekle dve godine većina je došla iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Iraka, zemalja sa široko rasprostranjenim nasiljem. MSF timovi su više puta sreli decu mlađu od 10 godina koja žive u teškim uslovima u improvizovanim naseljima i izuzetno lošim sanitarnim uslovima u graničnim područjima. Većina nema informacija o zvaničnom sistemu koji bi im mogao omogućiti da žive u prihvatnim centrima i pod zaštitom države, a ostavljaju ih i institucije i specijalizovane organizacije koje ne ispunjavaju njihove potrebe.

Štaviše, u nekim zemljama, poput Mađarske, mladi adolescenti se zvanično smatraju odraslima, a od 14 godina starosti ne pruža im se zaštita koja im se treba pružati sve do 18 godina starosti prema Konvenciji Ujedinjenih Nacija o pravima deteta.

Takođe, mnoga deca su izgubila članove porodice tokom putovanja. Za one sa porodicom u Evropi ili porodicom kod kuće, proces spajanja porodica može trajati do nekoliko godina. Na papiru ovaj proces može biti mnogo brži unutar Evrope, ali u Srbiji, izvan granica EU, u osnovi je prepušten individualnim porodičnim inicijativama. Zbog strogih kriterijuma za ponovno uspostavljanje porodice u svakoj zemlji, UNHCR je u 2016. godini imao veoma ograničen prostor za pomoć i bio je jedini uspešan u ponovnom ujedinjenju mladih osoba bez pratnje sa svojom porodicom.

Nasilje na putu u kombinaciji sa traumatičnim događajima koji su ih prisilili da napuste mesta rođenja i života, imaju često dugoročne posledice na mentalno zdravlje tinejdžera i dece. Od januara do juna 2017. godine, 25% (31) dece koju su videli psiholozi Lekara bez granica pokazali su simptome anksioznosti, 16% (20) probleme prilagođavanja i akutnih reakcija, 11% (14) simptome depresije. Ove probleme dodatno pogoršavaju nesigurni uslovi života, brutalno institucionalizovano nasilje i surovost samog putovanja.

Т. Aleksov (izvor: msf.org)

Foto: carina.rs/DIP Production

Tekst je deo projekta „Migrantska kriza pred očima“ koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, internet medije i novinske agencije u 2017. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.