“Izveštavanje o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina” bila je tema seminara održanog 13. oktobra u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu, koji je organizovao NDNV uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Da li su mediji pali na ispitu kada je u pitanju izveštavanje o izborima za nacionalne savete manjina, da li su izbori prepušteni diktatku političkih partija i da li smo suočeni sa ozbiljnim političkim manipulacijama bile su neke od tema ove svojevrsne radionice, u čijem radu su učestvovali predstavnici manjinskih medija i medija civilnog društva, kao i nevladinih organizacija, među kojima i predstavnici Udruženja građana “Emblema” i Internet Portala FAR iz Dimitrovgrada.
Govoreći o slaboj informisanosti birača za ove izbore, medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš je na osnovu istraživanja istakla da je na prethodnim izborima za nacionalne savete manjina 2014. godine u Republici Srbiji glasalo samo 37,63% od ukupnog broja upisanih birača u poseban birački spisak, što je svega 1/3.
Na primeru mađarske nacionalne zajednice i na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo 200 ispitanika, 88% građana je čulo za izbore, a 18% je znalo da su bile 4 izborne liste za mađarski nacionalni savet pre 4 godine.
Ona je takođe naglasila da bez obzira na zakonske obaveze na javnom servisu RTS od 2002. godine nema medijskih sadržaja na manjinskim jezicima, uz obrazloženje rukovodstva ove medijske kuće da za to nema dovoljno novčanih sredstava.
Serenčeš je takođe istakla da na temu izbora za nacionalne savete ima vrlo malo analitičkih novinarskih tekstova i medijskih priloga o problemima manjinske zajednice, kao i da su uglavnom zastupljene vesti i izveštaji.
Žužana Serenčeš je na seminaru u Novom Sadu izjavila je da je sloboda informisanja u medijima na manjinskim jezicima, čiji su osnivači nacionalni saveti manjina, “izrazito ugrožena”:
“Nije zakonski zaštićena uređivačka autonomija u medijima na jezicima manjina i sve to doprinosi izrazito ugroženoj slobodi izražavanja u medijima na manjinskim jezicima čiji su osnivači nacionalni saveti”.
Takođe je podsetila da onaj deo koji se tiče ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti informisanja i u novoj verziji Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina suštinski “ama baš ništa nije promenjen”:
“Ostala su ona rešenja na koja smo svi ukazivali kao na problem, jer je zakon dao velika i ozbiljna ovlašćenja nacionalnim savetima u medijima čiji su osnivači, a da njihova odgovornost ni na koji način nije precizirana u odnosu na te medije”, kazala je Žužana Serenčeš.
Novinar Čaba Presburger govorio je o pravilima i procedurama za izbore iznevši statistički podatak da je da osnovu preseka od 15. avgusta ove godine registrovano oko 475.000 birača, koji su upisani u poseban birački spisak. Prema njegovim rečima do 12. oktobra proglašene su 33 izborne liste za neposredne izbore za nacionalne savete, a da do sada najviše lista ima rusinska nacionalna zajednica, čak 5. Presburger je rekao da je veoma teško utvrditi koliko je stvarni broj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, jer se njihov broj iz godine u godinu smanjuje.
“Ljudi su ili rezignirani ili se plaše da podrže određene liste. Opozicione liste nailaze na brojne prepreke kada žele da skupe potpise i da učestvuju na izborima”, rekao je Presburger.
Prema njegovim rečima, u mađarskoj nacionalnoj zajednici jedino Savez vojvođanskih Mađara ima kampanju, a ostali još uvek nisu predali liste i veliko je pitanje da li će uopšte uspeti da predaju listu.
Politikolog i novinar Boris Varga, direktor Novinsko-izdavačke ustanove na rusinskom jeziku “Ruske slovo” je izjavio da je ovo je do sada “najcrnji i najprljaviji” izborni proces u rusinskoj nacionalnoj zajednici, dodao su primećeni pokušaji korumpiranja birača i podsetio da je reč o krivičnom delu za koje je predviđena i zatvorska kazna.
Žužana Serenčeš je izjavila za portal FAR da mora da postoji autonomija medija i da svi mediji, uključujući i manjinske treba da na profesionalan način izveštavaju o izborima za nacionalne savete manjina bez forsiranja niti jedne liste, da poštuju zakon o informisanju i medijima, novinarski kodeks, da omoguće ravnoravno predstavljanje izbornih lista, ali i da izveštavanje o ovim izborima urede na profesionalnom nivou bez političkih pritisaka.
Članove za nacionalne savete 2018. godine biraju 22 manjinske zajednice, od toga 18 nacionalnih manjina je ispunilo uslov za neposredne izbore (albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipćanska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska, češka), a četiri za izbore putem elektorske skupštine (makedonska, hrvatska, crnogorska i ruska).
Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina biće održani 4. novembra, a predaja izbornih listi obavlja se do 19. oktobra, kada se obavlja i zaključenje posebnog biračkog spiska.
Pripadnici bugarske nacionalne manjine biraće 19 članova Nacionalnog saveta.
P. Videnov (izvor FAR / Autonomija)
Foto: Slaviša Milanov
Povezane vesti:
Konferencija “Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku”: Manjinski mediji u velikim problemima i pod političkim pritiscima
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja: Osnovati poseban fond za medije civilnog društva
Novi Sad: Mediji civilnog društva usvojili Platformu za saradnju
Pripadnici bugarske nacionalne manjine biraće 4. novembra 19 članova Nacionalnog saveta
