Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, 14. novembar, u prostorijama Udruženja penzionera u Dimitrovgradu danas je održano predavanje na temu ,,Fizička aktivnost i ishrana kod obolelih od šećerne bolesti“. Predavanje je održao specijalista opšte medicine dr Nikola Jordanov.
U izjavi za portal FAR Jordanov kaže da je šećerna bolest ili dijabetes hronični poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Prema njegovim rečima kod dijabetičara treba postojati sklad između upotrebe lekova, fizičke aktivnosti i ishrane, kako bi se bolest regulisala. On, takođe, naglašava da svaki oboleli čovek treba da ima samokontrolu, odnosno, aktivan stav prema svojoj bolesti.
,,Dijabetes tip B2 javlja se kod ljudi sa velikom gojaznošću. Stoga, treba se umereno baviti fizičkom aktivnošću, koja zavisi od uzrasta, pola i kondicije. Najmanje 30 minuta dnevno se treba baviti fizičkom aktivnošću, odnosno 150 minuta nedeljno. Pre nego što se počne sa fizičkom aktivnošću dijabetičar uvek treba da premeri nivo šećera u krvi. Ako je nivo šećera normalan, a on je insulino zavistan, odnosno prima insulin, a treba da usledi fizička aktivnost, onda treba dozu smanjiti za 10 do 20 %. Efekti fizičke aktivnosti su različiti i veoma povoljni za ceo organizam, prvo utiče na metabolizam šećera i metabolizam masti, znači smanjuje nivo šećera, onda utiče i na insulin – povoljnije deluje, s druge strane utiče i na smanjenje koagulabilnosti krvi. Utiče i na sam emocionalni status, reguliše krvni pritisak. Postoje, naravno, i kontra indikacije kada se ne primenjuje fizička aktivnost“ – ističe specijalista opšte medicine.
Takođe, Jordanov navodi da se ishrana kod dijabetičara treba ograničiti, jer je svaki organizam individua za sebe, tako da dijeta mora biti prilagođena organizmu.
„Dijabetičar treba imati tri glavna obroka i tri sporedna obroka, iz razloga da šećer ne bi varirao i da se ne bi javile komplikacije. Treba poštovati odnos nutrijenata, tj. odnos belančevina, ugljenih hidrata i masti. Takođe, treba smanjiti zasićene masnoće, a unositi što više voća i povrća. Od suplemenata za dijabetičare se preporučuje pivski kvasac, folna kiselina, vitamin C i vitamin E. Alkohol se ne preporučuje, ali ako se dijabetičar nađe u situaciji da ga konzumira, onda treba popiti 250ml piva, 125ml vina, 25ml rakije i 50ml likera“ – kaže on.
Ako dijabetičar redovno uzima lekove, ako je fizički aktivan, ako sprovodi dijetu i samokontroliše svoju bolest, uspeće da je reguliše. Ako se pak ne pridržava, nažalost, životni vek dijabetičara se smanjuje za 5 do 13 godina – zaključio je Jordanov.
Teodora Petrov
Foto: Stefan Pavić
Povezane vesti:
В Димитровград се проведе дискусия на тема „Захарен диабет – последствия, превенции и лечение“
Na Svetski dan dijabetesa u Dimitrovgradu održano predavanje na temu „Značaj samokontrole kod obolelih od šećerne bolesti“
U Dimitrovgradu održano predavanje na temu „Prevencija raka dojke“ – U Pirotskom okrugu od ove bolesti godišnje oboli oko 70 žena
Fondacija „Zamisli život“ i „NALOR“ organizuju predavanje o raku dojke
