Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. U narodu poznatiji kao Đurđevdan, jedna je od najčešćih slava i omiljeni praznik u Srbiji. To je i slava stočara.
Crkvene knjige kažu da se Slavni svetitelj rodio u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.
Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane. Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu”. Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Đurđevdan je i u Srbiji i u Bugarskoj jedan od najomiljenijih praznika.
Za Đurđevdan su vezani različiti običaji. Ponegde je običaj da se zelenilom ljudi kite na sam Đurđevdan pre zore, pa se onda odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”, a u okolini Dimitrovgrada i Bosilegrada da se zakolje jagnje i time na simboličan način označi da stada mogu na ispašu, odnosno da je leto pobedilo zimu. “Džururdžovd’n”, kako ga u tim krajevima zovu, je seoska slava Radejne.
Đurđevdan se smatra za praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve, a posebno ga obeležavaju stočari.
Izvor: RTS / FAR
Foto: DIP Production (hram “Sveti Georgije” u selu Radejna)
