a

Đurđevdan – omiljeni praznik i slava stočara

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. U narodu poznatiji kao Đurđevdan, jedna je od najčešćih slava i omiljeni praznik u Srbiji. To je i slava stočara.

Crkvene knjige kažu da se Slavni svetitelj rodio u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.

Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane. Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu”. Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.

This image has an empty alt attribute; its file name is 82-1-1024x683.jpg

Đurđevdan je i u Srbiji i u Bugarskoj jedan od najomiljenijih praznika.

Za Đurđevdan su vezani različiti običaji. Ponegde je običaj da se zelenilom ljudi kite na sam Đurđevdan pre zore, pa se onda odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”, a u okolini Dimitrovgrada i Bosilegrada da se zakolje jagnje i time na simboličan način označi da stada mogu na ispašu, odnosno da je leto pobedilo zimu. “Džururdžovd’n”, kako ga u tim krajevima zovu, je seoska slava Radejne.

Đurđevdan se smatra za praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve, a posebno ga obeležavaju stočari.

Izvor: RTS / FAR

Foto: DIP Production (hram “Sveti Georgije” u selu Radejna)

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar