Muzej Vuka i Dositeja obeležio je sedam decenija postojanja. Smešten u zgradi iz 18. veka u starom jezgru Beograda u Jevremovoj 21., muzej na simboličan, a ponekad i gotovo bukvalan način objedinjuje najbitnije stvari za kulturnu i političku istoriju Srba u 19. veku.
Jezgro zbirke nastalo je još krajem 19. veka, kada je Vilhelmina Mina Karadžić udata Vukomanović, ćerka Vukova poslala u Srbiju iz Beča kompletnu očevu zaostavštinu. Predmeti su postali deo fundusa Narodnog muzeja već 1897. Uporedo s tim prikupljana su i svedočanstava o životu i radu Dositeja Obradovića.
Prvu katalogizaciju zbirke uradio je Mihajlo Valtorović i bilo je 153 predmeta, a za vreme Miloja Vasića ona je čak bila smeštena u posebnoj zgradi. Nažalost jedan njen deo je uništen i pokraden tokom austro-ugarskog bombardovanja Beograda 1915.
Ipak, zbirka ja obnovljena, pa je između dva rata bila deo Muzeja Kneza Pavla, kako se onda zvao Narodni muzej.
Svoju punu afirmaciju doživela je 1949. kada je Vlada ondašnje Narodne Republike Srbije donela Uredbu o osnivanju Muzeja Vuka i Dositeja. U tu svrhu izdvojila je za to doba pozamašna sredstva, pa je muzej smešten u zgradi u Jevremovoj ulici , gde je od 1809 do 1813. radio Dositejev lisej ili Velika škola, predhodnica Univerziteta u Beogradu. U njoj je Dositej bio predavač a Vuk učenik, a nedaleko od nje bio je smešten Praviteljstvujušći sovjet, prva moderna Vlada kod Srba.
Muzej je stalno bogatio arhivsku i muzejsku građu i pokretao mnoge akcija važne za srpsku kulturu, ali i menjao izložbenu koncepciju, sve do sadašnje koja je iz 2012.
U muzeju se trenutno čuvaju 133 likovna dela vezana za Dositeja i Vuka i skoro 1160 retkih izdanja, publikacija i knjiga, gde su i prva izdanja Vukovih i Dositejeviih dela i ljudi sa kojima su saradjivali, medju kojima i prepiska izmedju Vuka i Getea.
Svoju sedmu deceniju Vukov i Dositejev muzej je obeležio skromnom svečanošću, ali zato jako sadržanjim, preglednim i bogatim katalogom.
Slobodan Aleksić, Beograd
Foto: Petar Aleksić
