Да ме утепаш не могу точно да се сетим која је била годината. Да ли је била 1977. 1978. или 1979. не знам. Знам само да је било једно од онаја царибродска лета на која се је радувало и старо младо, да је екипата из „Пензионото“ одлучила да и она „узме учешћа на Омладинском турниру у малом фудбалу“, да је това напрајила и да ђи је некој од њи крстил „Луда ноћ“, по јед`н стих од „Битангу и принцезу“, т`гашњи летњи хит на „Дугмићи“.
Збрали су се не само за това што су некоји од њи били одлични фудбалери, него и да покажу ко може да се играје за публику, да се покаже духовотост или ко би некигаш рекли „ко уз топку може да иде и зајебанција“.
Били су прва екипа која је имала своју “иконографију“, „лого“, „химну“, начин на понашање на игралиштето или још повече преди улазење на игралишто. Денска би рекли „марекетиншки приступ“. Али ако мислите да је това намерно напрајено л`жете се. Това је била спонтана импровизација на т`ги умна царибродска момчетија или „заробен дел“ од атмосферуту на това време, царибродскуту чаршију и „Пензионото“- кавену дека су „обављане кондиционо-тактиче и психолошке припреме екипе Луда ноћ“.
Имали су на пародијсћи начин све што је т`гашњи првак Европе у фудбал „Ајакс“ имал… и тренера (Воја Филипов) и кондиционог тренера (Иван Буза) и помоћног тренера (Кочић циганин) и психолога (Горча ћеларат) и економа (Памраката из Балкан), али су имали и маскоту (Мали Пера) и гуруа (Новко циганин).
Екипата је стварно саставена ко да ђу је састављала „Луда ноћ“. Ред одлични фудбалери; Дуруз, Горан Марковић, Ђока Буре, Курта Капитенат, Спас Клића, па и Емил Цоца и Ташко Даскалат несу били лоши и ред зајебанти, Ђока Кућ, Мића Мајмун и Чарко, што не значи да и овија првите несу били зајебанти.
Све припреме су, иначе, обављане у „Пензионото“ уз „Скопско- точено“ и гирице и „уз чврст надзор“ стручног штаба на чело с Бузу и Воју Филиповога. Од там се је и поодило у количката за биру на Памракуту с огроман касетофон од кога пичи „Битанга и принцеза“ – односно „Луда ноћ“, уз рој деца кој трчи по њи поје; „Луда ноћ, ја сам момак на лошем гласу у овом граду, а ко си ти“?… све до паркат дека ђи чека салва од аплаузи и смејање и од разгласат наставак на песмуту… „А она каже! Луда ноћ! Ја сам била мамина принцеза, све до сад ал` не знам шта ми би“…
И тека това лето Цариброд се израдува на „Луду ноћ“, они без инциденти, али уз много гегове, штосове, супер фудбал, смеј, навивање и по некоју биру за подсилване из публикуту стигоше до полуфинале.
Од кога су изгубили не знам више и неје ни важно. Забоварило се, ама „Луда ноћ“ се помни!
И са док траје Царибродсћијат турнир, не би било лоше да сви који оче прочету написаното. И да се питају кво је Цариброд добил, а кво изгубил за изминалете четирес године.
И ја са питам. И по ми је јасно кво сам загубил. Нема ђи; Курта, Мајмунат, Цоца, Горан Марковић, Ташко. Они су горе нади Цариброд дека је и целијат „стручни штаб“ и дека ђи чека и маскотата и гуруу и економат на тимат.
И си мислим… Сигурно и горе има „Пензионо“, „Скопско – точено“ и турнир у мали фудбал, дека још важе правилата на екипу „Луда ноћ“!
Слободан Алексич Кьоса
Фото: Александър Сашко Тодоров
