Albena Kotev, nastavnica bugarskog jezika i književnosti: Nastavnik je onaj ko vodi učenike pravim putem znanja

   Povodom Dana Svetog Save ove godine je u Dimitrovgradu prvi put dodeljena Svetosavska povelja, namenjena najzaslužnijem prosvetnom radniku. Nagradu je dobila Albena Kotev, nastavnica bugarskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Hristo Botev“.

   Osnovnu školu na bugarskom jeziku i Gimnaziju Koteva je završila u Dimitrovgradu, nakon čega studira Bugarski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je u Gimnaziji „Sv. Kirilo i Metodije“, a u Osnovnoj školi „Hristo Botev“ zaposlena je od 1998. godine do danas. Kako sama kaže, nastavnički posao je odabrala jer je u pitanju profesija koja oplemenjuje i daje mogućnost nastavniku da kroz rad sa decom i sam sačuva delić detinjstva.

   Povodom dodeljene nagrade o lepoti, težini i izazovima nastavničkog posla razgovarali smo sa nastavnicom Albenom Kotev.

   Da li ste očekivali da ćete dobiti ovogodišnju Svetosavsku povelju i šta ova nagrada predstavlja za Vas kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika?

   Da budem iskrena, nisam očekivala, ali mi je Nastavničko veće škole pružio punu podršku, zbog čega sam im veoma zahvalna. Ova Svetosavska povelja za mene znači mnogo, jer smatram da je reč o priznanju ka kome teži svaki nastavnik koji predano radi svoj posao.

   Šta smatrate svojim najvećim uspehom u dosadašnjem radu sa decom i u obrazovanju?

   Uspeh je svaka nova naučena lekcija, svaka dobra ocena, osmesi učenika kada nauče nešto zanimljivo iz istorije, tradicije, književnosti, jezika… Ali ipak, najveći uspesi su takmičenja iz bugarskog jezika i književnosti, koja učenicima donose diplome, knjige i naravno, osvojene nagrade.

   Koje su lepe, a koje teške strane nastavničkog posla?

   Preovladavaju lepi momenti, naročito kada volite ovaj posao. Pozitivna energija je uvek prisutna u učionici. Divno je kada se čuju dobri sastavi, lepo je kada učenici shvate datu lekciju i sa interesovanjem se raspituju o detaljima, otkrivaju pouke, povezuju naučeno sa današnjicom… Teških momenata zapravo nema: ako volite ovaj posao, i prepreke je lako savladati.

   Kakav, prema Vašem mišljenju, treba da bude pristup današnjeg nastavnika u radu sa savremenim učenikom da bi se sačuvala ili poboljšala efektivnost učenja?

   Vremenom se menja i način rada nastavnika. Danas koristimo dosta savremenih školskih pomagala, učenici često dobijaju zadatak da se za određene lekcije služe internetom, koristimo video-lekcije, prezentacije, audio-lekcije, i sve je drugačije nego nekada. Na taj način materija koja se izučava današnjem učeniku postaje bliža i razumljivija.

   Sa razvojem modernih tehnologija mladi imaju pristup ogromnim količinama informacija putem interneta. Mislite li da će budućnost umanjiti ulogu nastavnika, ili će on ipak ostati stub obrazovanja?

   Današnji učenici dobijaju sve više informacija, do kojih dolaze putem interneta i ostalih savremenih tehnologija, ali je sigurno da uloga nastavnika ipak ostaje izuzetno važna. Nastavnik je onaj ko treba da vodi učenike pravim putem znanja i nauke, a na njima je da ga na tom putu slede.

D. Jelenkov

Foto: Ivica Ivanov, iz albuma A. Kotev

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar