Rod malina i kupina u Srbiji biće manji od 30 do 50 odsto zbog mrazeva i hladnog vremena u aprilu, ali država nema mogućnost da obeštetiti proizvođače, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.
“Proizvođači tog voća znaju da ne mogu da očekuju nadoknadu štete od države i svesni su rizika kada ne osiguraju proizvodnju. Država ne može da kompenzuje svaku štetu zato što se posluje u uslovima tržišne ekonomije”, rekao je Nedimović u intervuju agenciji Beta.
On je podsetio da država proizvođače voća pomaže na dva načina obezbeđuje protivgradnu zaštitu i pomaže u osiguranju roda u iznosu od 40 odsto vrednosti premije osiguranja koja obuhvata i rizik od mraza, snega, groma i oluje, a pojedina društva osiguravaju i stabla.
“U Srbiji je osigurano samo 10,5 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je katastrofalno malo i u najkraćem roku moramo podići taj nivo na bar 30 odsto”, rekao je Nedimović.
Dodao je da je “čuo od nekoliko proizvođača iz Arilja da su se naučili pameti, kockajući se sa vremenskim neprilikama”.
“Privrednik iz Kosjerića je osigurao dve tone malina i tri tone kupina i premija osiguranja je bila 315.000 dinara. Ako se oduzme pomoć države, njega je to koštalo od pet do sedam dinara po kilogramu maline. Računajući da je prosečna cena maline 170 dinara trošak osiguranja u ceni je samo oko pet odsto”, rekao je Nedimović.
Izvoz za kinesko tržište
Na pitanje da li Srbija ima spremnu robu za kinesko tržište koje će postati dostupno posle potpisivanja Memoranduma o davanju garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda, Nedimović je odgovorio kontrapitanjem, da li je Srbija imala jabuka za izvoz kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Foto: N1
“Sporazum je pravni okvir koji omogućava da se biznis razvija i ima sigurno tržište. Kada je to obezbeđeno država može da ubrizga finansijska sredstva u stočarstvo ili nešto drugo”, rekao je Nedimović.
Kazao je da jagnjeće meso može odmah u maju da se izvozi jer su Kinezi spremni da daju dozvole, a od naših privrednika zavisi da li će sklopiti poslovne aražmane za izvoz.
Suva šljiva će, prema njegovim rečima, takođe uskoro moći da se izvozi kao i goveđe meso, a radi se na obezbeđenju uslova za plasman svinjskog mesa i mleka.
“Za izvoz u Kinu nema kvota, nebo je granica”, rekao je ministar.
Šanse u razvoju organske proizvodnje
On je istakao da Srbija vidi šansu i u razvoju organske hrane i da će sledeće godine u budžetu za poljoprivredu biti izdvojena sredstva za pomoć proizvođačima za poslovanje u prve tri godine koje su najkritičnije i kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju i troškovi su najveći.
“Za organsku proizvodnju dolaze bolji dani. Ove godine je u budžetu za biljnu organsku proizvodnju izdvojeno 88 miliona, a za stočarsku 55 miliona dinara, a subvencije za tu proizvodnju su veće za 40 odsto. Organska hrana se u ovom trenutku proizvodi na 16.900 hektara i ona je naročito pogodna za devastirana područja” rekao je ministar.
Istakao je da je planirano da se subvencije ove godine dodele mladim poljoprivrednicima za investicije u voćarstvo, stošarstvo ili povrtarstvo u najvećem iznosu do 10.000 evra ili 1,2 miliona dinara.
“Subvencija će za 250 do 300 poljoprivrednika iznositi 75 odsto vrednosti ulaganja i dodeljivaće se unapred, a ostatak novca treba da obezbede sami”, rekao je Nedimović i dodao je da će se taj pilot projekat širiti ako se pokaže uspešnim.
Izgradnja sistema za navodnjavanje
Prioritet Ministarstva poljoprivrede je, prema njegovim rečima, i izgradnja sistema za navodnjavanje.”Spremljeni su javni pozivi za izgradnju sedam sistema za navodnjavanje koji će se finansirati iz Fonda Abu Dabi. Za petnaestak dana će biti raspisati i javni pozivi za još četiri sistema za navodnjavanje, tako da će od ukupno 11, sedam biti u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji i navodnjavaće više hiljada hektara”, rekao je Nedimović.
Ti sistemi će, prema njegovim rečima biti ‘vodeni autopout’ na koji će zainteresovani moći da priključe sekundarne sisteme, a ministarstvo će finansirati 50 odsto tih troškova.
Dug poljoprivrednika za neplaćene doprinose
Na pitanje da li je rešeno kako će se tretirati dug poljoprivrednika od 186 milijardi za neplaćene doprinose Nedimović je rekao da će verovatno najveći deo tih potraživanja biti otpisan jer “su i Ministarstvo finansija i Medjunarodni monetarni fond svesni da ih je nemoguće naplatiti”.
“Značajan deo tog duga su kamate. Ubuduće će se doprinosi plaćati prema ekonomskoj snazi, a ne kao do sada da su svi poljoprivrednici bili obvezani da plaćaju iste iznose”, rekao je Nedimović.
Izvor: BETA
Foto: Petar Videnov