Okrugli sto na temu „Pridruživanje EU i unapređenje manjinske politike i međuetničkih odnosa u Srbiji“ održan u Nišu

U niškom Medija centru danas je u organizaciji Foruma za etničke odnose i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Bugarske i Ambasade Republike Bugarske u Beogradu održan Okrugli sto na temu „Pridruživanje EU i unapređenje manjinske politike i međuetničkih odnosa u Srbiji“.

Događaj su otvorili Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima za pridruživanje EU, Edvin Sugarev, generalni konzul Republike Bugarske u Nišu, Iva Kruleva, zamenica šefa misije i savetnica u Ambasadi Republike Bugarske u Srbiji i dr Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. U uvodnom obraćanju Janjić je upoznao prisutne sa projektom „Manjinska politika u Srbiji – podsticanje integracija“, u okviru kojeg je organizovan Okrugli sto  i  sa sprovedenim empirijskim istraživanjima, odnosno obavljenim intervjuima sa predsednicima i predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Sugarev i Kruleva su, između ostalog, naglasili želju Bugarske kao članice EU da pomognu Srbiji na njenom evropskom putu, kao i u pitanjima manjinske politike. Iznoseći svoja iskusta iz dosadašnjih pregovora, Miščević je pitanje nacionalnih manjina u Srbiji okarakterisala kao jednu od najinteresantnijih, ali i dosta problematičnih tema u pregovorima Srbije sa EU.

Okrugli sto pokrenuo je diskusije na dve važne teme koje se tiču manjinske politike i međuetničkih odnosa u Srbiji. U okviru prvog panela izneta su i razmenjena iskustva iz pregovaranja po poglavlju 23 i izvršavanja Akcionog plana o zaštiti prava nacionalnih manjina. Uz moderatora Nenada Đurđevića iz Foruma za etničke odnose na ovu temu govorio je i Jovica Pavlović, saradnik Foruma za etničke odnose, koji je dao opšti pregled stanja i ukratko se osvrnuo na situaciju u oblasti službene upotrebe maternjeg jezika i pisma (izdavanje dokumenata na maternjem jeziku, vođenje sudskih postupaka i druga pitanja), demokratske participacije nacionalnih manjina, zastupljenosti pripadnika manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima, statusa i funkcionisanja nacionalnih saveta, te odnosa države i nacionalnih manjina. Uvodničari ovog dela diskusije bili su i Darko Sarić Lukendić iz Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine i Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke iz Bora, koji su izneli probleme i iskustva hrvatske, odnosno vlaške nacionalne manjine u zemlji.

Drugi panel bio je posvećen temi demokratske participacije i zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima. O ovom problemu govorili su moderator Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, predsednik opštine Bujanovac Saip Kamberi, koji je upoznao prisutne sa situacijom u Bujanovcu, Preševu i Medveđi; dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, skrenuo je pažnju na značaj i potrebu delotvornog učešća manjina u javnom životu, a raspravi se kao uvodničar priključio i direktor Centra za regionalni razvoj Aleksanda Popov.  

Skup je zatvoren završnim izlaganjem dr Zorana Milivojevića, koji je istakao da je održani Okrugli sto pokazao da ovakvi forumi i te kako imaju smisla, ali da se stanje na terenu uglavnom ne menja. On je naglasio da manjine nisu samo deo društva već i političkog sistema, kao i da se pred Srbiju kao buduću članicu EU postavljaju važne obaveze sa više aspekata, te stoga treba biti dosta striktniji i jasniji u preporukama. Nenad Đurđević i Dušan Janjić u ulozi moderatora izneli su rezime i glavne zaključke oba provedena panela, a kako je rečeno, na osnovu provedene rasprave biće dopunjen nacrt analize Akcionog plana, koji je izradio Forum za etničke odnose. Dopunjena analiza biće javno publikovana i dostavljena svim relevantnim akterima za zaštitu nacionalnih manjina, unapređenje manjinske politike i procesa preuzimanja evropskih pravnih tekovina, kako u Srbiji tako i van nje.

D. Jelenkov

 Foto: Ž. Kostić/D. Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar