U Prihvatnom centru u Bosilegradu, u adaptiranom objektu stare bolnice u dvorištu Doma zdravlja, migranti borave od decembra prošle godine.
„Opština sa većinskim bugarskim stanovništvom želi da prihvati veći broj migranata, jer to vidi kao šansu za razvoj siromašnog pograničnog kraja. Ostaju nam posle završetka migrantske krize renovirani objekti, a boravak migranata u gradu povećava promet u prodavnicama“ – stav je predsednika opštine Vladimira Zaharijeva.
“Kupuju osnovno, voće, povrće, slatkiše”, kaže vlasnik prodavnice i pekare Vanče Tošov, gde zbog blizine Centra migranti najviše trguju.
“Ne samo prodavnice, već i opština i svi imaju blagodeti. Podvlačim, nije to motiv što smo ih primili već naša hrišćanska vera – pravoslavlje”, objašnjava predsednik ove pogranične opštine.
Migranti iz Iraka, Avganistana, Sirije i Pakistana međusobno se dobro slažu, a sa meštanima su izgradili komšijski odnos.
„Prihvatili smo ih kao i ostale komšije i deca se druže“ – kaže žena, koja sa detetom pazari u istoj prodavnici gde uglavnom pazare i migranti.
“Ljudi su dobri, ljubazni, svakodnevno igramo fudbal, prijateljske utakmice sa meštanima i nema problema”, kaže Muhamed Teheri iz Avganistana, koga svakodnevno možemo videti na stadionu “Peskara” u Bosilegradu.
“Nemamo nikakvih problema sa njima, prolaze tu, kažu ‘dobar dan, zdravo’, jave se i javimo se”, ističe Marijana Jordanov iz Bosilegrada.
Migranti u Prihvatnom centru imaju tri obroka, ali i u prodavnicama svakodnevno kupuju robu i odlaze do kafića. Njihov boravak u maloj sredini povećava promet i donosi dobit.
„Sve je u redu dok su u malom broju, ali ako se njihov broj poveća, brinem i za sebe, a posebno za decu“ – kaže jedna gospođa, koja je želela da bude anonimna.
Opština Bosilegrad očekuje pomoć Evropske unije za renoviranje susednog objekta u kome će moći da se smesti oko 150 migranata. U centru ih je sada 60-ak, a trećina su deca.
B. Ivanov
Foto: DIP Production
Tekst je deo projekta „Migrantska kriza pred očima“ koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, internet medije i novinske agencije u 2017. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
