U društvu u kojem je etika degradirana do nivoa mane, u zemlji koju odlikuje atmosfera nezameranja, u sistemu u kojem javna kritička reč nužno garantuje posledice, biti novinar nije preporučljivo, rekao je predsednik NUNS-a Slaviša Lekić na svečanoj dodeli nagrada za istraživačko novinarstvo koja je održana sinoć na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Lekićevo izlaganje objavljujemo integralno.
“Vaše ekscelencije, poštovane dame i gospodo, drage koleginice i kolege,
Uprkos zlonamernim, ali opravdanim nadanjima, večeras neću pomenuti nijedno očekivano ime.
‘Srbija je postala zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar, što je jasno s obzirom na alarmantni broj napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni, ali i na blaćenje u agresivnoj kampanji koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara.’‘Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije.’
‘Srbija nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu i po dana, dok politički i ekonomski uticaji stvaraju rasrostranjenu autocenzuru.’
‘U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren ‘ograničen napredak’ u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području.’
‘Vlada se meša u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje.’
‘Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti bile su neadekvatne.’
‘Provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode kampanje blaćenja optužujući ih da su ‘izdajnici’ i ‘strani plaćenici’.’
‘Novinari, kao i aktivisti za ljudska prava, rade u neprijateljskom okruženju!’
Znam da bi mnogi izgubili opklade: rukopis i stil jesu moji, ali ovo nisu moje reči. Ovo su mišljenja, ocene i zaključci Reportera bez granica, Amnesti internešnela, Fridom hausa, Evropske komisije i Hjuman rajts voča.
Posebno me se dojmio slikoviti utisak Hjuman rajts voča: ‘Novinari rade u neprijateljskom okruženju!’
Ja ću biti blag u izrazu: danas nije lako biti novinar u Srbiji.
U društvu u kojem je etika degradirana do nivoa mane, u zemlji koju odlikuje atmosfera nezameranja, u sistemu u kojem javna kritička reč nužno garantuje posledice, biti novinar nije preporučljivo.
Ali, Srbija je zemlja paradoksa – biti novinar jeste i čarobno lepo.
Pomalo je i ekskluzivno biti danas novinar u Srbiji: biti istinoljubiv i biti hrabar i zastupati javni interes u društvenom ambijentu kojim dominira virus straha, za koji smo mislili da je iskorenjen i suzbijen, skoro nepostojeći. Biti danas novinar u Srbiji znači biti različit od drugih.
Biti danas istinoljubiv i hrabar i zastupati javni interes, znači i prkositi normama društvene matrice.
Pustolove tog tipa, uglavnom književnike, glumce i slikare koji su se raspusno suprotstavljali važećim normama i očekivanjima šire zajednice, onomad smo zvali – boemima.
Novinari, nažalost, odavno nisu umetničke duše, lepu reč je zamenila faktografija, novinarstvo staje tamo gde počinje umetnička kreacija.
Ostalo je nešto, međutim, što i dalje spaja umetnost i novinarstvo: to je domen univerzalnih istina.
‘Gernika’ Pabla Pikasa, recimo, savršeno je upakovana vest. Maestro je naslikao faktografski izveštaj o onome što je nemačka vojska uradila tom baskijskom selu jednog aprila pre 80 godina. Slika sugeriše istinu. Kažu da je manjkom boja dočarao užas. Iz rama vrište zlo i očaj. Ničeg suvišnog nema. Mašta umetnika ogolila je stvarnost.
Nemački oficir u obilasku Pikasovog ateljea u Parizu zastao je ispred
‘Gernike’: ‘Ovo ste vi napravili’, pitao je umetnika.
‘Ne, to ste vi napravili’, hladno je uzvratio Pikaso i otišao da mašta.
Novinari nemaju pravo da maštaju. To i nije njihov posao. Presek činjenica uvek je bila najbogatija tačka novinarskog izražavanja. Nema iscrtavanja i docrtavanja. Nema boja i nijansi. Nema sugerisanja istina. Njihovo je da ogole stvarnost.
Vratiću vas još jednom na umetnički dojam Hjuman rajts voča o neprijateljskom okruženju u kojem rade novinari!
Ovo što danas kao profesionalci i društvo živimo, jeste – jako ružno vreme. Ali to nije ni kijamet ni nevreme, pa da možemo stati, negde se skloniti ili sakriti pod strehu i sačekati da prođe. Biti danas javno ravnodušan znači, pre svega, biti – sebičan, pa i nečovečan, ako hoćete.
Ljudi koji će večeras izaći na binu Fakulteta dramskih umetnosti da prime nagrade za istraživačko novinarstvo, koje Nezavisno udruženje novinara Srbije već 13. put dodeljuje u saradnji sa ambasadom Sjedinjenih Američkih Država, svako od njih je svojevrsni Pikaso, a svaki od tih radova svojevrsna je njihova mala ‘Gernika’!
Oni su umetnici činjenica!
Dokaz da nisu u ovoj zemlji baš svi novinari poklekli.
Ima još onih koji vitlaju najmoćnijim sredstvo kojim raspolažu – činjenicama.
I onim ljubopitljivim, koji im kače etikete ‘stranih plaćenika’ i ‘izdajnika’, nonšalantno odgovaraju:
‘Ne, to ste vi napravili!!
Vi ste rušili u Savamali, vi ste ugovarali strateško partnerstvo sa ‘Etihadom’, vi ste izmislili tetku iz Kanade, vi ste… Vi ste sve to!
Mi smo samo ‘nacrtali’ i ogolili činjenice.’
Mnogo toga se u novinarstvu promenilo – osim suštinskih pitanja: KO,
GDE, KAD, KAKO, ZAŠTO.
Jedino kod nas imate i – ČEMU!
Istine radi, surove i sirove istine radi, eto – čemu.
To što smo okruženi onima koji preziru Istinu, Pravo i Pravdu nije i ne sme biti alibi da činjenice ustuknu pred komforom ćutanja.
To nam poručuju ovi ljudi večeras.“
Izvor: NUNS
Foto: Medija centar Beograd
Povezane vesti:
Za predsednika NUNS-a ponovo izabran Slaviša Lekić: Srbija zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar
Slaviša Lekić: Sve više medijski nepismenih novinara, a politički sve obrazovanijih urednikа
5. februara na TV N1 – dokumentarni film “Silom na sedmu” u produkciji NUNS-a
Svetski dan slobode medija, 3. maj – Malo je pet minuta gromoglasne tišine za slobodu medija
