Koncertni klavir – vredan poklon za OŠ „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu od Udruženja „Šopsko oro“ iz Pančeva

Udruženje građana bugarske nacionalne manjine „Šopsko oro“ iz Pančeva odlučilo je da Osnovnoj školi „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu pokloni nesvakidašnju donaciju – koncertni klavir „Keresztély Sándor“, vredan muzički instrument sa početka 20. veka.

U nadi da će na ovaj način pomoći radu dimitrovgradske osnovne škole, članovi udruženja – ljudi koji nisu zaboravili svoje korene, odlučili su da poklon namene upravo ovoj obrazovnoj instituciji.

Prema rečima direktorke Osnovne škole Katarine Simeonov, koncertni klavir koji će za početak krasiti centralni hol škole od velikog je značaja za učenike u Dimitrovgradu, od kojih su mnogi izuzetno talentovani i pokazuju veliko interesovanje za muziku. Klavir će biti od koristi kako za nastavu muzičke kulture, tako i za dimitrovgradske đake koji su polaznici Osnovne muzičke škole „Dr Dragutin Gostuški“ iz Pirota, a koji će poklon iz Pančeva moći da koriste za vežbu i pripreme za takmičenja.

Kako najavljuju iz Udruženja „Šopsko oro“, iako klavir stiže u školu ovih dana, svečano uručenje planirano je za Dan opštine Dimitrovgrad predstojećeg septembra.

Pored manifestacija koje imaju za cilj očuvanje tradicije, kulture i običaja, među kojima su zavičajna proslava „Šopsko veče“, književne večeri, izložba domaće radinosti, „Šopsko oro“ je u svom dosadašnjem radu organizovalo i više aktivnosti humanitarnog karaktera, kao što su akcije dobrovoljnog davanja krvi i akcija „Čep za hendikep“.

D. Jelenkov

Foto: Udruženje „Šopsko oro“

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar