„Vremena su teška. Zlo je na sve strane. A ljudi bi hteli da bude bolje. I bore se za ostvarenje tog boljeg…
Svetlost, to je zamisao njenih redaktora, mora biti pravi narodni list. U tom smislu želeli bismo da okupimo sve poštene ljude, jer i sami radimo iz najčistijih pobuda.
Svetlost je bez sredstava. Njeni redaktori su siromašni ljudi. Ali, ipak, nije im cilj profit. Pomoć svakog koji smatra da nam je treba dati biće dobrodošla.
Samo, neka niko ne pomisli da nas može kupovati ili prodavati!“
Tekst je iz uvodnika prvog broja Svetlosti, objavljenog 28. juna 1935 godine. A može, uz par modernijih izraza, poput crowdfunding, prepisati i danas. Jer Kragujevac, grad sa svetlom tradicijom u oblasti novinarstva, danas je ogledalo propale srpske medijske tranzicije, poznate kao izlazak države, a ulazak jedne partije u medije.
A 19. vek je obećavao mnogo više…
Prve novine u Srbiji počele su da izlaze petog jaunara 1834. godine u Kragujevcu pod nazivom Novine serbske. U tom prvom broju štampano je Objavlenije u kome su izneti svi podaci o listu – o vremenu i mestu izlaženja, uredniku, programu, izdavaču, formatu i prerplati. U knjizi „Kragujevačka štampa XIX veka“ Tatjana Vulić piše da je objavljeno da je urednik „gospodin sekretar knjažeski inostrani dela“ Dimitrije Davidović, kao i da će list izlaziti jednom nedeljno, na celom tabaku srednje veličine. Izdavač lista bila je Državna štamparija. Sve do polovine 1835. godine list se štampa u Kragujevcu, kada se štamparija seli za Beograd.
Dimitrije Davidović
O velikom interesovanju čitalaca za Novine serbske piše i Bartolomeo Kunibert. Francuski diplomata grof Boa le Kont beleži u svojim izveštajima iz Srbije 1834. da su Novine serbske već tada imali 600 pretplatnika. Kako u svojoj knjizi „Kragujevačka štampa XIX veka“ piše Tatjana Vulić „prve novine u Srbiji izlazile su u izuzetno složenim političkim okolnostima“.
Naslovna strana Novina srbskih od 10. juna 1840.
Sretenjski ustav, koji piše Dimitrije Davidović, pokretač Novina serbskih, dovodi do novih sukoba između kneza Miloša i Davidovića. Za razliku od prethodnih, ovaj sukob se završava udaljavanjem Davidovića iz novinarstva, jer knez ne zamera toliko Davidoviću na pisanju Ustava, već što u njemu piše u novinama. Tako, u pismu od 14. marta 1835. godine Miloš zamera Davidoviću za prekomerno hvalisanje Ustava: „Da nije u novinama to koješta pečatano, ne bi niko ni znao al kuriri lete sa svih strana i raznose Novine naše, iz kojih ljudi vide samo konštituciju“.
Novine srbske
Novine srbske, Srbske novine kasnije, sa više ili manje uspeha i pretplatnika opstaju na tržištu srpske štampe do februara 1919. godine, kada izlazi poslednji broj.
U mladoj srpskoj državi pojavljuju se i prve štamparije. „Iako je period rada prve štamparije, Knjaževsko-srpske tipografije bio kratak, on ne gubi na značaju začetka i razvoja štamparstva u Kragujevcu“, piše Tatjana Vulić. Tako se u Kragujevcu 1873. godine osniva društvo za nabavku štamparije i pokretanje novina, a iste godine nabavljena je štamparija koja radi pod imenom Kragujevačka društvena štamparija.
Naslovna strana lista Javnost
Društvo 1873. godine počinje da izdaje list Javnost koji, piše Tatjana Vulić, „programskom orjentacijom, zahtevima i kritikom postojećeg režima zadobija veliku popularnost i već 1874. godine ima više od hiljadu pretplatnika“. Urednik je bio Svetozar Marković.
Veliki broj čitalaca Javnost je pridobila pišući o glavnim problemima u Srbiji sedamdesetih godina 19. veka. Tako se u izveštaju Odbora Kragujevačke društvene štamparije, koji je podnet na glavnoj skupštini 13. januara 1874. godine, navodi da Javnost ima više od 1.100 pretplatnika. Prema podacima Knjige pretplatnika iz 1874. godine, koja se čuva u Narodnom muzeju u Kragujevcu, ovaj list je imao 1.136 pretplatnika.
Svetozar Marković
Rad Odbora Kragujevačke društvene štamparije i lista Javnost redovno je kontrolisala policija i o tome slala poverljive izveštaje Ministarstvu unutrašnjih dela, a 22. decembra 1873. godine policija je pozvala na odgovornost urednika lista Svetozara Markovića zbog tri uvodnika i članka – Slobodna štampa i žandarmerija.
Javnost se još jednom javlja u Kragujevcu, ovog puta kao izdavač. Sredinom devedesetih godina, 122 godine posle izlaska prvog broja Javnosti, kada socijalistička gradska vlast u Kragujevcu nezakonitom odlukom gasi tadašnji nazivsni list Svetlost, redakcija osniva preduzeće Javnost koje pokreće Nezavisnu Svetlost. Isto preduzeće danas, nakon gašenja Svetlosti posle neuspele privatizacije, izdaje nedeljnik Kragujevačke.
Događaji iz prošlosti se preslikavaju na sadašnjost, pa je i Javnost koju je uređivao Svetozar Marković vrlo brzo (1874. godine) ugašena, ali on i saradnici nakon zabrane pokreću druge novine, gotovo iste programske orjentacije, ali različitih naziva: Glas Javnosti (1874.), Oslobođenje (1875.) i Staro oslobođenje (1875.)
Kragujevačka društvena štamparija postaje vlasništvo Pere Todorovića 1875., ali posle smrti Svetozara Markovića i zabrane Starog oslobođenja 1876. godine prestaje sa radom.
Zakon o štampi, usvojen 1881. godine, kaže Tatjana Vulić u svom istraživanju, omogućava osnivanje većeg broja političkih listova. Taj zakon, inače, predstavlja jedan od najnaprednijih zakona u 19. veku. Za pokretanje lista bilo je dovoljno da izdavač podnese prijavu policijskoj vlasti i nakon toga odmah počne sa izdavanjem novine. Cenzura je ukinuta. Svaki broj lista se i dalje predavao policiji, ali sada tek onda kada započne njegovo rasturanje. Zabrana novine predviđala se u dva slučaja: uvrede vladaoca i pozivanja na bunu. Ali se ni u jednom slučaju izlaženje lista nije moglo zaustaviti.
Zakon o štampi Milutina Grašanina umnogome je doprineo da se politička štampa razvije u Srbiji. Tako su liberali imali list Šumadinac, radikali Razvitak, naprednjaci Šumadiski vesnik. Devedesetih godina u Kragujevcu radi i više štamparija, a po ugledu na Evropu štampaju se i novine koje imaju takozvane zabavne, a ne samo političke sadržaje. Jedan od tih listova je Vesnik kragujevačke opštine, zatim Glas Šumadije, „list za politiku, privredu i književnost“. Urednik je Koča Radovanović, a vlasnik Mijailo Milovanović. Izlazio je sredom, petkom i nedeljom, cena za Srbiju bila mu je 12 dinara a za inostranstvo 20. Tu je i Kragujevački glasnik, pa Novi šumadiski list, zatim Potpora, pa Šumadiski vesnik, zatim Šumadija (list pokreće Mesni odbor Liberalne stranke, a urednik mu je Pera Krasojević. Krajem 20. veka u Kragujevu štampaju Duhovna zrnca i Prosveta.
U knjizi “Članci i govori”, u članku “Jedan primer decentralizacije” Jovan Skerlić beleži da je u Kragujevcu 1905. godine izlazlo 12 listova, od toga dva na stranim jezicima.
Protest kragujevačkih novinara 10. jun 2016.
Letak kao najava protesta kragujevačkih novinara 2016.
Danas je Kragujevac primer i ogledalo svih neuspelih medijskih reformi. Radi jedna televizija pod direktnom kontrolom jedne partije, par muzičkih i jedna crkvena radio stanica, nekoliko portala, od kojih su dva u vlasništvu partijskih aktivista i jedan nedeljnik u kome najstariji i najugledniji kragujevački novinari penziju čekaju na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Jovanka Nikolić
Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
