Svi beogradski mediji, a pogotovo tabloidi, nedavno su sa oznakom senzacinalno preneli vest da su na beogradskom Trgu Republike pronađeni ostaci Stambol kapije.
Zapravo pre je reč o očekivanom nego o sanzacinalnom nalazu, jer je Stambol kapija srušena po naređenju kneze Mihajla Obrenovića relativno nedavno 1866. i maltene do skora je bila u sećanju starih Beograđana. Arheolozima je pak poznata još od početka prošlog veka, kada su zbog gradnje tramvajske okretinice prvo otkriveni, a zatim zatrpani njeni ostaci.
Od svih beogradskih kapija van šanca; Vidin, Savske i Varoš kapije, jedina je bila izidana od tvrdog materijala i jedina nije bila turska. Podigli su je Austrijanci kao deo takozvanog Laudonovog šanca u prvoj polovini XVIII veka. Kao tursku Srbi su je zapamtili, jer je često bila mesto izvršenja kazni ili je bila okićena glavama nepokorne srpske raje.
Kroz Stambol kapiju koja je obezbeđivala ulaz iz smera Istanbula, ušli su i prvi srpski ustanici 1806. godine, predvođeni Vasom Čarapićem.
No jako je važno znati, da je Stambol kapija podignuta na početku možda još važnije istorijske odrednice, antičke Via Cardo (današnja Vasina ulica) ili početka čuvene Via Militaris, koja je uz Via Dekumanus, odnosno sadašnju ulicu Kralja Petra, bila okosnica rimskog Singidunuma.
Kako su pre tragova Stambol kapije radnici koji rekonstrušu Trg Republike već pronašli ostake drvenih kocki od prvog popločavanja u XIX veku, a ispod njenih slojeva, kako navode mediji u Beogradu, pronađemi su i rimski grobovi, lepo bi bilo očekivati da se posle zaštitnih iskopavanja, koja izvodi Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, pojavi jedinstveni arheološki park u najstrožem centru Beograda.
Time će Beograd, od potencijalno lepog grada, postajati zaista lep grad sa velikim istorijskim utemeljenjem i polako početi da skida nezasluženi obol u stvarnosti nikada izrečene Korbizjeove rečenice – da je najružniji grad na najlepšem mestu.
Vremena, za to ima, pošto će rekonstrkcija trajati 420 dana, a naći će se i para, s obzirom da je reč o poslu vrednom 900 miliona dinara.
Slobodan Aleksić Ćosa, Beograd
Foto: Slobodan Aleksić