Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka 4. februara obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka. Ovaj dan, kao međunarodni dan usvojen je na Svetskom samitu za borbu protiv raka, organizovanom pod pokroviteljstvom predsednika Francuske i generalnog direktora UNESCO-a u februaru 2000. godine u Parizu.
Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18.1 miliona ljudi i registrovano je 9.6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od njih su najznačajniji – ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate, dok kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, koloni u rektumu, plućima i grliću materice.
Prevencija malignih bolesti predstavlja najefikasniji pristup u njihovoj kontroli, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama, prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Teodora Petrov (Izvor: Niške vesti)
Foto: pixabay.com
