Danas je svetski dan knjige i autorskih prava i obeležava se od 1995. Međutim, u Španiji je sve počelo mnogo ranije, još 1923. godine, kada je kao uspomena na dan smrti prvog i velikog romansijera Migela de Servantesa 23. april postao praznik knjige.
Datum se u Kataloniji poklopio sa proslavom dana Svetog Đorđa, gde još od Srednjeg veka muškarci svojim voljenim ženama donose bukete ruže, a od 1925. godine žene im kao uzdarje uzvraćaju knjigom. Podaci govore da se tog dana u Kataloniji proda preko 400 hiljada knjiga i oko 4 miliona ruža.
Godine 1995. na Generalnoj konferenciji UNESKO-a u Parizu odlučeno je da se Svetski dan knjige i autorskih prava slavi na taj dan, jer sem što je u Kataloniji festival knjige, to je i datum rođenja i smrti Vilijama Šekspira i smrti Migela de Servantesa.
FAR za praznik knjige ne poklanja ruže nego dve pesme. Obe su posvećene knjizi i obe je napisala pesnikinja Elizabeta Georgiev. Vama na dar!
Ti si mi svedok-Čitaj mi dušu!
Pravim te od proklijalog semena u sebi,
od srca drveta koje sam ukrala sa prvim slovom.
Pravim te od odbačenih misli siročića
koje sam zaključala u tvoju koru.
Pravim te od pesnika u ljudima
koji te svaki put nanovo upoznaju.
„Sluga pokorni, knjigo,
ja sam čovek!“
I kao čovek pratim te u stopu.
Kap i kap – mastilo, kažu.
Mrlja i mrlja – zovu ga slovo.
Šara do šare – reč im je ime.
Celo polje reči
i ti na kraju.
Možda će mi biti žao
što, eto, i sada razbacujem te reči
kao pocepane papiriće
na kojima su napisane loše uspomene,
precrtane ljubavi
i pobrkane misli.
Ti si mi svedok – čitaj mi dušu!
Znam da će mi biti žao
što ih pritom gužvam i stežem,
cedim u njima nečije i svoje,
kako bih posle onako žedna
posisala svaku istinu.
Ti si mi svedok – čitaj mi dušu!
Okrunjene misli
poređane kao kapljice kiše
umivaju jedna drugu.
Pravim te od kiše…
Na stolu od papira
kapljice mezete dušu jedna drugoj,
nazdravljaju za mudrost,
nazdravljaju za snagu
kojom će voleti svakog
ko ih okusi.
Pravim te od ukusa…
O, dobra moja, stalno te pravim od svega,
a ti šuštiš, žuboriš, šapućeš,
pa govoriš, brbljaš i vrištiš,
zatim pripovedaš, divaniš, zboriš
i uvek slušaš onoga ko te voli.
U srcu ti srce drveta.
Vetar i lišće.
Kora i duša.
Poslednji list na vrhu – sunce.
Knjiga je divna stvar
Ovaj je svet čarobno mesto
Ako ga voliš on srećom sija,
Al’ ima jedno koje je presto
Svih lepih znanja i maštarija.
Kuća mašte, ili biblioteka,
Je riznica sunaca u liku knjige,
Raširenih ruku svakoga čeka,
Velikim srcem rešava brige.
Knjiga je velika, moćna duša
Tvoj verni drug od papira
U miru misli ona te sluša
Melodiju znanja ona ti svira.
Pa pevaš sa njom pesme do neba
I rasteš velik, od oblaka veći,
Stvaraš uz to sve što ti treba
Na putu slave, ka svojoj sreći.
Rasti, dete, uz slova, uz priče,
Rasti uz svoje i tuđe snove,
Stvaraj nove što na sunca liče
Stvaraj znanje, knjiga te zove!
Knjiga je svet, čarobno slovo,
I slovce svako je jedan dar,
A ti čitaj i zapamti ovo
Knjiga je divna stvar!!!
Slobodan Aleksić, Beograd
Pesnikinja: Elizabeta Georgiev
Foto: Milana Videnov