Medijske slobode: Kad se sretnu novinari i vlasti Zapadnog Balkana

Hladno plava svetla osvetlila su okrugli sto u jednoj londonskoj hali za kojim su se našli predstavnici medija, vlasti, međunarodnih i nevladinih organizacija sa Zapadnog Balkana, prenosi NUNS, a saopštava BBC News na srpskom jeziku.

„Ovo je, inače, diskoteka – možemo ostati na žurci večeras“, pokušao je britanski državni sekretar za Evropu i Amerike Alan Dankan da sa osmehom otvori diskusiju o temi medijskih sloboda na Balkanu.

Ispostaviće se da je to bio jedini osmeh do kraja debate u kojoj su se našli oni koji mnogo očekuju jedni od drugih.

Panel o Zapadnom Balkanu jedan je od onih kojim je otvorena prva „Globalna konferencija o medijskim slobodama“, zajednički projekat britanske i kanadske vlade kojim teže da pokažu da brane medijske slobode i popravljaju bezbednost novinara širom sveta.

Ovaj panel ujedno je i jedina debata u dvodnevnom programu na kojoj se razgovara o jugoistoku Evrope.

Zabrinjavajući pad medijskih sloboda

Pozivajući se na izveštaje Reportera bez granica, ali i zaključke Evropske komisije, britanski domaćin ustvrdio je da je na Zapadnom Balkanu primetan pad medijskih sloboda, te da se ove zemlje nalaze na dnu evropske liste u ovoj kategoriji.

„To je veoma zabrinjavajuće jer se stvari kreću u suprotnom pravcu od onoga kako bi trebalo u zemljama koje idu ka članstvu u Evropskoj uniji“ – rekao je Dankan.

Oslikalo se to i u činjenici da su tri minuta, koliko je za uvodnu reč imala predstavnica medija sa Zapadnog Balkana Maja Vasić-Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, protekla u – nabrajanju.

Tačno 180 sekundi bilo joj je potrebno samo da taksativno nabroji probleme novinara – od nerešenih zločina i pokušaja ubistava do problema sa pritiscima države, politizacijom javnih servisa i vlasništvom privatnih medija.

„Efektnije je smanjiti platu i uzeti hleb sa stola, nego direktno pucati na novinare“, zaključila je Vasić-Nikolić.
Medijski predstavnici Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Severne Makedonije redom su iznosili nacionalne „specifičnosti“ medijske situacije.
Konstatovano je da je Srbija pala iz kategorije slobodnih u kategoriju delimično slobodnih zemalja po Reporterima bez granica, dok je na ovoj listi u regionu najlošije plasirana Crna Gora.

„Nemam šta da dodam ovoj crnoj slici Balkana, sem da je Bosna i Hercegovina najgora – jer sve probleme treba pomnožiti sa tri, zbog tri nivoa najviše vlasti“, poručila je Leila Bičakčić iz Centra za istraživačko novinarstvo.

Odlazeći ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak, nekada i sam novinar, bio je još oštriji.

„Nismo uopšte napredovali u medijskim slobodama u poslednjih 25 godina“, rekao je Crnadak uz konstataciju da je svestan da zvuči kao opozicioni političar, a ne ministar sa četvorogodišnjim stažom.

Savetu ministara BiH, čiji je Crnadak član, mandat je istekao pre više od pola godine, ali zbog blokade institucija, novi nije izabran.

Crnatkova Partija demokratskog progresa (PDP) u opoziciji je nakon poslednjih izbora u BiH.

U debatu sa predstavnicima medija, pre svega oko stanja u crnogorskom Javnom servisu, državnom izdvajanju za oglašavanje i medijskim strategijama upustio se ministar kulture Crne Gore Aleksandar Bogdanović.

On kaže da Podgorica aktivno radi na poboljšanju stanja u medijima i da se stvari popravljaju – što nije dočekano sa odobravanjem među crnogorskim novinarima i predstavnicima nevladinog sektora.

Šef diplomatije Severne Makedonije Nikola Dimitrov kaže da je njegova zemlja o medijskim slobodama učila na teži način.

„Verovatno najveći deo odgovornosti je na vladama, ali je deo odgovornosti i na medijima, od kojih očekujemo da se ponašaju u okviru sopstvenih etičkih pravila.

Nećemo uspeti kao region, bez slobode medija – to smo naučili u krizi prilikom promene vlasti u Makedoniji 2015. i 2016. godine“, smatra Dimitrov.

Na panelu nije bilo predstavnika vlasti Srbije.

Tri inicijative

Kada je saslušao sve primedbe novinara, ali i argumentaciju ministara sa Zapadnog Balkana, britanski diplomata Alan Dankan naveo je tri inicijative za koje tvrdi da će pomoći novinarima.
Osnivanje Globalnog fonda za odbranu medija: „Radićemo sa Ujedinjenim nacijama na pokretanju globalnog fonda kojim će biti podržane medijske slobode – obučavaćemo novinare da se staraju o svojoj bezbednosti, postaraćemo se da im pravna pomoć bude dostupna, razvijaćemo istraživačko novinarstvo“, kaže Dankan.

Formiraće se panel pravnih eksperata za medijske slobode koji će davati savete kako da se spreči zloupotreba medijskih sloboda.

Na Konferenciji će više od 70 ministara imati prilike da potpišu „zakletvu“ da će se njihove zemlje starati o medijskim slobodama, ali i da daju jasan plan za napredak u njihovim zemljama. Prema rečima Alana Dankana, Severna Makedonija pristala je da potpiše ovu Deklaraciju, na čemu se Dankan zahvalio ministru Nikoli Dimitrovu.

Britanski šef diplomatije Džeremi Hant najavio je nedavno da će njegova zemlja izdvojiti 18 miliona funti u naredne tri godine kojima će pokušati da se suprotstavi dezinformacijama i lažnim vestima u Istočnoj Evropi, kao i da se radi na jačanju nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu.

Poruku britanskim i kanadskim domaćinima u jednoj rečenici poslala je Milica Pešić, izvršna direktorka Instituta za medije i različitost.

„Ne napuštajte Balkan ponovo – učinili ste to odmah posle konflikta devedesetih i stvari su se do sada pogoršale“, zaključila je Milica Pešić.

Izvor: BBC News na srpskom jeziku / NUNS

Foto: Stefan Pavić