Zbog višegodišnjeg nerazumevanja države i sponzora za značaj Nišvila po kulturu i imidž Srbije, festival je danas doveden u situaciju da je čak i njegov opstanak neizvestan, upozorava Ivan Blagojević, direktor ovog internacionalnog džez festivala, koji se u Nišu održava već četvrt veka.
– Uložili smo ogromne napore da ovogodišnji, 25. jubilarni Nišvil, koji je definitivno kulturni i turistički brend Srbije, a po anketi britanskog Gardijana iz 2016. godine jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi, bude reprezentativan. Uspeli smo da ga dostojno obeležimo i ponosni smo na to. Ali, ukoliko ne “ispeglamo” dugove koje smo bili prinuđeni da napravimo, moglo bi se dogoditi da se festival ugasi već sledeće godine. Nema svrhe gomilati dugovanja, koja bi za par godina, ukoliko se ništa ne promeni, mogla da dostignu čak i iznos celokupnog budžeta festivala. Moramo se suočiti sa surovom realnošću i biti odgovorni i prema građanima Niša i prema zaposlenima u timu Nišvila – kaže Blagojević.
On precizira da Nišvil tim sada ulaže maksimalne napore da sledeće godine sačuva glavni program festivala – Eart i Sky stejdževe, na kojima nastupaju najznačajniji muzičari i za koje posetioci plaćaju ulaz. Ukoliko ne budu našli ozbiljnijeg sponzora, moraće da ukidaju ostale festivalske programe, koji su besplatni i ubedljivo najposećeniji. Za početak, odlučili su da naredne godine ne bude volonterskog programa, koji je obeležio deset godina postojanja, i u okviru kojeg je na hiljade mladih ljudi iz Srbije i sveta pomagalo organizatorima i posetiocima festivala.
– Odlučili smo i da Nišvil od sledeće godine neće učestvovati na konkursu Ministarstva kulture, pošto ono već godinama za nas izdvaja ponižavajuća sredstva. Komisije Ministarstva koje odlučuju o dodeli budžetskog novca po projektima iz oblasti kulture, ove godine su “stavile” Nišvil na 28 mesto na listi festivala koje podržavaju, uprkos tome što smo dokazali da smo vrhunska umetnička manifestacija, a domaći mediji i javnost nas percipiraju kao jedan od četiri najvažnija muzička festivala u zemlji – uz Guču, Exit i Beer fest. Podjednako je ponižavajuće i “zivkanje” i “moljakanje” ministra kulture da, po diskrecionom ovlašćenju, koje mu daje zakon, festivalu dodeli dodatni novac – kaže.
On podseća da je Nišvil ove godine od “države”, odnosno Ministarstva kulture, dobio svega 4,4 miliona dinara, od kojih dva miliona dinara na konkursu Ministarstva, a ostatak po diskrecionom ovlašćenju ministra Vladana Vukosavljevića. Bilo je to, ipak, značajno izdašnije nego 2013. i 2014. godine, kada je festival na konkursima Ministarstva dobio – nula dinara. Komisija pri Ministarstvu je tada odbila projekte Nišvila, uz obrazloženje da on ima „nejasnu programsku koncepciju“ i „spornu umetničku selekciju“. Samo par godina ranije, međutim, ovo isto ministarstvo je Nišvil proglasilo kulturnom manifestacijom od nacionalnog značaja.
Blagojević kaže da je “pravo rešenje” za opstanak Nišvila “pronalaženje ozbiljnih sponzora”, što nije nimalo jednostavno, uprkos uspesima i imidžu festivala. Festival ove godine nije imao nijednog većeg sponzora, a za njega nije bila zainteresovana niti jedna veća strana kompanija koja je u poslednje vreme došla u Niš. Od podrške su odustali “Leoni”, “Telekom”, “Pošte Srbije”, “Dunav osiguranje”, NIS, “Filip Moris”…
– Ulažemo napore da zainteresujemo sponzore, ali u tome nismo uspešni, kao uostalom ni brojne kulturne manifestacije van Beograda. Sve češće od kompanija kojima se obraćamo dobijamo odgovore da im kultura više “nije prioritet”. Osim toga, i sponzori i marketinške agencije imaju ozbiljne predrasude da je umetnička muzika, kakva je džez, neatraktivna i marketinški nezanimljiva. One zaboravljaju da Nišvil, zbog svog koncepta, privlači masovnu i najširu publiku – kaže.
On dodaje da organizatori festivala u “grčevitoj borbi za opstanak” stalno rade “na ivici noža” i “svake godine se kockaju”.
– Prinuđeni smo da znatno pre početka festivala potpisujemo ugovore sa izvođačima, posebno onim koji predstavljaju zvučnija svetska imena, a ne znamo koliko ćemo novca imati. Evo, i sada zaključujemo ugovore za sledeći festival, sa strepnjom koliki će nam biti budžet – kaže Blagojević.
Prema njegovim rečima, Nišvil je ove godine u potpunosti uspeo da realizuje koncept “festival festivala”, kojem godinama teži. Posetioci su mogli da vide oko 300 različitih programa, među kojima 117 koncerata, 106 filmova, 21 pozorišnu predstavu, poetske večeri i promocije knjiga, izložbe slika, festivalski segment posvećen stripu. Nastupilo je oko 1000 umetnika različite provinijencije. Među muzičarima je bio veći broj dobitnika Grammy nagrada i džezera koji su u nekom trenutku bili u svetskih Top 5 nego ikada do sada. Festival je posetilo oko 200.000 ljudi.
– Sve je ličilo na svetsku priču, a urađeno je sa 20 puta manjim budžetom od onog koji imaju inostrani festivali približnog ranga – kaže direktor festivala.
On precizira da je ove godine Grad Niš, kao pokrivitelj festivala, i “svetla tačka” u njegovom finansiranju, izdvojio 33 miliona dinara. Država je, osim preko Ministarstva kulture, koje je izdvojilo 4,4 miliona, preko Ministarstva turizma predelila još tri miliona. Troškovi festivala, pak, iznose duplo više – oko 80 miliona dinara.
Prema procenama Nišvil tima, za nesmetano održavanje festivala u sadašnjem formatu potrebno je najmanje 100 miliona dinara. Stručne analize pokazuju da bi država, Grad i organizatori trebalo da obezbede po jednu trećinu ovog iznosa.
Izvoz Nišvila
Nišvil je godinama unazad sa delom svog programa ili izvođača gostovao u Bugarskoj (program „Nišville u Sofiji“), Makedoniji (program „Nišville u Skoplju“), Bosni Hercegovini i Albaniji (projekat “SaNiTi- Sarajevo – Niš – Tirana”) i Sardiniji (projekat „Jazz i interkulturalizam”).
Svake godine festival organizuje i besplatne koncerte učesnika u različitim gradovima Srbije i regiona. Među gradovima u kojima su oni održani su Dimitrovgrad, Paraćin, Beograd, Novi Sad, Subotica, Aleksinac, Prokuplje, Vranje, Pirot, Leskovac, Zaječar, Aranđelovac…
Od manifestacije od nacionalnog značaja do bugarskog “Zlatnog veka”
Ministarstvo kulture je 2010. i 2012. godine proglasilo Nišvil za kulturnu manifestaciju od nacionalnog značaja.
Nišvil je ove godine proglašen za najbolji festival u Srbiji, pod patronatom „Top Serbian brands 2018”. Prestižnu nagradu “Turistički cvet” za najbolju turističko- kulturnu manifestaciju u Srbiji dobio je 2015.
Festival je i dobitnik statue “Najbolje iz Srbije” za 2011. godinu, po izboru Ministarstva trgovine i usluga, Privredne komore Srbije i časopisa “Privredni pregled”, kao i dobitnik nagrade “Projekat budućnosti” za 2010. u akciji Kluba privrednih novinara Srbije i Centra za mala i srednja preduzeća.
Turistička organizacija Srbije uvrstila ga je u zvaničnu sajamsku ponudu širom Evrope, a mnoge domaće i strane turističke organizacije i agencije pozivaju zaljubljenike u džez da zbog ovog festivala u avgustu posete Srbiju i “mitski grad Niš”.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević je 2017. godine dobio nagradu „Zlatni vek“, najviše priznanje koje Ministarstvo kulture Republike Bugarske dodeljuje stranim državljanima za doprinos i popularizaciju bugarske kulture i umetnosti u svetu. On je prvi građanin Srbije koji je dobio ovu prestižnu nagradu. Uručena mu je u Generalnom konzulatu Bugarske u Nišu, a on je tom prilikom kazao da je reč o “najznačajnijem priznanju koje je dobio za 35 godina rada”. Na Nišvilu redovno nastupaju bugarski muzičari, festival u sve većem broju posećuju bugarski državljani, a organizatori i učesnici festivala organizuju festivalske promocije i koncerte u Bugarskoj.
Zorica Miladinović, Niš
Foto: Nišvil / Slaviša Milanov / Žiža Kostić
