Tako malo, sakriveno, tako tajnovito i tako lepo, je prvi utisak koji će posetilac poneti i sigurno celog života nositi iz manastira Sveti Nikola kod sela Planinica desetak kilometara jugozapadno od Dimitrovgrada.
Smešten na proplanku, uz potok i na kosini koja se odjednom pomalja iz šume, sa neznatnom crkvom dimenzija 8 x 6 metara, jednobrodnom i trikonhalnom, sa izdvojenim zvonikom i konakom koji uprkos novijim, nezgrapnim adaptacijama i vinovom lozom oko njega, još uvek predstavlja sjajan primerak autentične balkanske arhitekture, manastir Sveti Nikola je istinska veduta, kojoj ni najmalicioznije estete ili neizlečivi maštari nemaju puno toga da dodaju.
Po zvaničnim tumačenjima podignut je u XVI veku, a oslikan u XVII, 1606. godine, za samo tri nedelje. Toliko majstorstava za tako kratko vreme, retko je i na drugom mestu. Kompozicije su naravno kanonske sa Hristom Pantokratorom (Svedržiteljem) koji dominira, ali su zbog skučenosti oslikane tako precizno i gotovo lično, da na nekim mestima odaju utisak ozbiljnih renesansnih portreta. Delo su jedne škole i više zografa, a ipak se čini da ih je „jedna ruka radila“.
U narodnim predanjima manastir nije toliko živ kao obližnji Poganovski ili Sveti Ćirik Smilovski, ali se za njega vezuje posebna neobičnost.
Naime, od 1941. do 1990. njegov starešina i jedina posada bio je otac Dionisije iz Čehoslovačke, koji je neznano kako i gde primio pravoslavlje. Gotovo ceo život je proveo pomažući ljudima iz okoline, smerno tihujući u manastiru Sveti Nikola, gde je i sahranjen.
Manastir je više puta rušen i obnavljan, a u jednom dokumentu iz Poganovskog manastira pominje se još u XV veku. Srpska pravoslavna crkva pak jedno od njegovih obnavljanja iz 1811. vezuje za ustanike Karađorđa Petrovića.
Teško, pošto su ustanici stigli samo do Deligrada, ali ne i nemoguće jer na ovakvom mestu, koje je izvanvrenemska kapsula lepote, mira i sklada i najtvrdokorniji ateisti mogu da poveruju da je u njen nastanak upletena i sama Božja ruka.
Manastir Sveti Nikola, ili Planinički manastir je od 1967. spomenik kulture.
Reporteri FAR-a okom kamere snimili su ovaj hram i njegovu okolinu.
Novinar: Slobodan Aleksić
Snimatelj; Stefan Pavić
Montaža: Mikica Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: Internet Portal FAR
2019
Ovaj medijski sadržaj je deo projekta “Život na selu – od sela i za selo”, koji sufinansira opština Dimitrovgrad u okviru javnog poziva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa, koji je dodelio sredstva.
