Mediji na jezicima nacionalnih manjina imaju hroničan problem finansijske održivosti. Javni interes se povlači pred vidljivom komercijalizacijom, a u velikoj meri su prepušteni volji političkih elita u manjinskim zajednicama. Dve trećine su honorarci, a projektno finansiranje i direktna davanja, iako često nedovoljna, su najstabilniji izvor prihoda.
Ovo su neki od zaključaka istraživanja “Finansiranje medija na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji” u kojem je učestvovalo 26 medija koji proizvode sadržaj na 11 jezika nacionalnih manjina. Istraživanje je sprovelo Udruženje novinara Srbije tokom oktobra i novembra prošle godine.
U istraživanju su učestvovali portali, štampani mediji, radio stanice i televizije. Iako se redakcije znatno razlikuju po veličini i vrsti, drastična je razlika i u prihodima. Prema finansijskim izveštajima APR-a za prošlu godinu, prihod Hlasa, portala na češkom bio je 590.000 dinara, dok je Libertatea, nedeljnik na rumunskom uspela da „zaradi“ 44 miliona dinara. Od ovog iznosa skoro 40 miliona su prihodi od donacija i subvencija.
Iako imaju različite prihode, zajedničko za istraživane medije je da se oslanjaju uglavnom na honorarce. Čak dve trećine zaposlenih (66 odsto) su honorarni saradnici, a samo 34 odsto je u stalnom radnom odnosu. Izuzetak je Toročanska svetlost, list na rumunskom, u kome „rade“ isključivo volonteri.
Tri četvrtine ispitivanih medija (76 odsto) smatra da su u lošijem ekonomskom položaju u odnosu na medije koji izveštavaju na „većinskom“ jeziku. Samo četiri odsto misli da su ovi mediji u boljem ekonomskom položaju, jer dobijaju direktna davanja od Autonomne pokrajine Vojvodine. Petina ispitanih smatra da manjinski mediji dele sudbinu ostalih medija u Srbiji.
Kao najčešći razlog za lošiji ekonomski položaj manjinskih medija navode ograničenost tržišta – i za ponudu proizvoda i usluga, a i za privlačenje oglašivača. Manjinski mediji neretko funkcionišu u okviru ekonomski siromašnijeg područja, u mestima u kojima je slaba privreda i odakle odlaze mladi, te to dodatno otežava njihovo poslovanje i održivost.
Problem sa kojim se suočavaju je i neizvesnost – da li će sredstva dobijena na konkursima, putem direktnih davanja ili iz drugih izvora biti dovoljna za nesmetano funkcionisanje. Neizvesnost je dodatno izražena kod medija koji kao primarne izvore prihoda navode sredstva dobijena na konkursima iz oblasti javnog informisanja.
Tokom 2020. godine ovim medijima su u proseku odobravana dva projekta, a iznosi variraju od 100.000 dinara (Hrvatske novine, Fondacija Sloboda štampe) pa do 12.5 miliona, koliko je odobreno još uvek javnom preduzeću RTV Kovačica na lokalnom konkursu.
Čak petina medija koja je učestvovala u istraživanju, ove godine ili nije “prošla” na konkursima ili nije ni aplicirala (Ruske slovo, Bunjevačke novine, RTV Aldi, presheva.com, Novi radio Petrovec i Toročanska svetlost).
Iako četvrtina ispitanih navodi konkurse kao najstabilniji izvor prihoda imaju dosta primedbi na način na koji se sprovode. Smatraju da se sredstva na konkursima dodeljuju medijima “bliskim vlasti”, kao i da članovi komisije često ne razumeju jezik nacionalne manjine. Dodaju i da “većinski mediji” često imaju po jedan projekat na “manjinskom” jeziku, za koji se odobre sredstva, ali da se ti mediji na mogu automatski smatrati “manjinskim”.
Ukazuju takođe i na raširenu praksu da se mediji ili produkcije osnivaju isključivo da bi dobili sredstva na konkursima u oblasti javnog informisanja.
Da bi se prevazišli problemi projektnog finasiranja manjinskih medija preporučuju da sva stručna udruženja (novinarska udruženja, Savet za štampu, pa i sami mediji) zajedno izvrše pritisak na vlast da o ovim sredstvima odlučuju stručne komisije, na osnovu stručnih kriterijuma, uzimajući pri tome u obzir i manjinske specifičnosti.
Neki od medija su naveli da značajna sredstva dobijaju na konkursima stranih donatora. Tvrde i da im se na tim konkursima češće odobravaju sredstva nego u Srbiji, jer kako kažu, ovde se neretko sredstva dele pod okriljem politike, dok se na stranim konkursima posmatra kvalitet i značaj predloženog projekta.
AP Vojvodina je ove godine izdvojila 312 milona dinara za devet izdavača štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina, čiji su osnivači Nacionalni saveti. Ova sredstva se dodeljuju bez konkursa.
Hét Nap koji izveštava na mađarskom je putem direktnih davanja dobio 30 miliona dinara, a Hrvatska riječ 38 miliona od Pokrajine. Sredstva su dobili i Makedonska videlina i Bunjevačke novine, ali je iznos nepoznat. Ipak prema finansijskim izveštajima za prošlu godinu izdavačima ovih medija – “Makedonskom informativnom i izdavačkom centru, na ime donacija i subvencija odobreno je skoro osam miliona dinara (7.756.000), a Bunjevačkom informativnom centru iz Subotice nešto više 10 miliona dinara.
Kao najstabilniji izvor prihoda samo su Fondacija Sloboda štampe, (izdavač nedeljnika na mađarskom Családi kör i portala Szabad Magyar Szó i Sloboda štampe) i RTV Aldi (albanski jezik) naveli sopstvene prihode. U prvom slučaju su prihodi od prodaje novina, a u drugom od marketinga.
Mediji na jezicima manjinskih zajednica koji su bili u fokusu istraživanja različito vide rešenja za svoje finansiranje, ali su saglasni da treba otkloniti neizvesnost u finansiranju uz povećanje sredstava, kao i to da treba obezbediti nezavisnost od političkih pritisaka. Ističu da komisije na konkursima u oblasti javnog informisanja treba da budu stručne i da razumeju jezik manjinske zajednice.
S. Dimitrijević (izvor: Komšijske novosti)
Foto: Stefan Pavić
Povezane vesti:
Apel Koalicije ministru finansija: Ukinite duplo oporezivanje medijskih projekata
Brajović: Zakonom propisati minimalni iznos koji lokalne samoprave treba da izdvajaju za medije
UNS: U medijima više od polovine honorarci
UNS: Povlačimo se iz komisija na konkursima Ministarstva kulture zbog privilegovanja nereprezentativnih udruženja
