Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave Badnji dan, koji prethodni najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću.
Praznik se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, prazničnim liturgijama u hramovima i porodičnim tradicionalnim okupljanjem za posnom trpezom, te se Badnji dan ubraja u praznike pomirenja, ljubavi i porodične sloge.
Pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, koji pada 7. januara, počele su četrdesetodnevnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela od zlih misli i dela, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom u dom se unosi zdravlje, sreća i napredak.
Pored badnjaka daruje se žito za rodnu godinu, a u kuću se unosi i slama.
U hrišćanskom svetu Badnjak simbolizuje drvo, koje je Josif uneo u vitlejemsku pećinu i založio ga da ugreje bogorodicu Mariju i tek rođenog bogomladenca Isusa Hrista.
Etnolozi, antropolozi i istoričari napominju da je poštovanje svetog drveta dosta staro i da se nadovezuje na prastara staroslovenska verovanja i običaje.
Karakteristika Badnjeg dana u caribrodskom kraju su i koledari, odnosno deca i mladići koji obilaze domove, pevaju koledarsko-božićne pesme, a domaćini ih daruju hranom, voćem i raznovrsnim simboličnim poklonima.
Centralno mesto zauzima Badnje veče, za koje se priprema posna večera, na kojoj se porodično okupljaju najbliži u čast Hristovog rođenja i sa željom da im godina bude rodna i donese zdravlje, mir, sreću i blagostanje. Priprema se i pogača sa novčićem.
Na Badnje veče u porti pravoslavnih hramova u Srbiji obavlja se loženje, odnosno paljenje badnjaka, a u dane Božićnih praznika 7, 8. i 9. januara održavaju se praznične liturgije.
To je praznik cele porodice koja je tokom trodnevnih Bozićnih praznika na okupu. Prema običaju ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju na najbolji način zato što on simbolizuje božanstvo.
Po tradiciji na Božić se ljudi pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Pripremio: P. Videnov
Foto: DIP Production
