Legendarni američki jazz i fusion sastava Yellowjackets koji iza sebe ima 44 godine rada, 25 albuma, dve Grammy nagrade i još 17 nominacija za najveće priznanje u muzici – nastupiće na ovogodišnjem Nišvillu poslednjeg dana festivala, u nedelju 14. avgusta. Sastav čine pijanista i klavijaturista Russell Ferrante (koji je inače i član prve postave), saksofonista Bob Mitzer, Bubnjar Will Kennedy, i basista iz Australije Dane Alderson.
Jezgro sastava Yellowjackets je okupljeno 1977. godine i to kao prateći bend gitariste Robena Forda, koji tada snimao prvi solo album (pre svega instrumentalni), a osim Russella Ferantea u postavi su tada bili i bas gitarista Jimmy Haslip i bubnjar Ricky Lawson. S obzirom da je izdavač ohrabrivao Robena Forda da se okrene komercijalnijem (vokalnom) repertoaru, ostali članovi su odlučili da naprave „bend unutar benda“ jer su želeli da nastave i sa instrumentalnom muzikom. O izboru imena Russell Ferante je rekao: „Ako tu očekujete nešto intrigantno ili smisleno – verovatno ćete biti razočarani. Jimmy je doneo hrpu predloga – uglavnom katastrofalnih – i od svih ponuđenih imena odabrali smo „Yellowjackets“ jer se činilo da konotirtra nešto živahno i energično, odnosno – nešto sa žaokom. Jednom kada odaberet ime – nekako zaglavite sa tim i evo nas toliko godina kasnije – mi smo matori muškarci koji sviraju u bendu tog imena“!
Kroz grupu su u međuvremenu prošli mnogi vanserijski muzičari: gitaristi Mike Miller i Michael Landau, saksofonista Marc Russo, bubnjari Peter Erskin, Terri Lyne Carrington, Marcus Bailor i Ricky Lawson, basista Felix Pastorius (sin legendarnog Jaco Pastoriusa)… Iako su Yellowjackets krenuli kao tipičan fusion (ili jazz rock) bend (prvu Grammy nagradu su dobili za najbolji ritam i bluz instrumental) vremenom, i uz uticaj svih onih koji su prošli kroz bend – njihova muzika dobijala nove dimenzije, tako da danas grupa funkcioniše kako u domenu zvuka po kojem su odmah po osnivanju postali poznati, tako i u kompleksnijem džez izrazu „u užem smislu reči“. Između ostalog Yellowjacketsi su sa dve numere učestvovali i u soundtracku za film „Zvezdane staze 4“ iz 1986. godine.
Kada je reč o regferancama sadašnjih članova, klavirista Russel Ferante je na velika vrata muzičke scene ušao kao dvadesetogodšnjak prateći na evropskoj turneji čuvenog bluz pevača Jimmy Witherspoona. Nastupao je snimao, komponovao i producirao za mnoge velike muzičare (Joe Farrell, Tom Scott, Joni Mitchell, Sadao Watanabe, Bobby McFerrin, Michael Franks, Al Jarreau), a veoma je aktivan i kao jazz pedagog na jazz akademijama i masterklasovima širom sveta,a gostujući je profesor i na čuvenim koledžima Berkli i U.S.C.
Bob Mintzer – multi instrumentalista na duvačkim instrumentima sa trskom, ali i kompozitor, aranžer i dirigent – bendu se priključio 1991. godine, a od 2015. godine je, uporedo sa angažovanjem u Yellowjacketsima (ali i na drugim projektima) i šef dirigent čuvenog nemačkog WDR big benda u Kelnu. Uporedo sa studijama klarineta u Mičigenu (gde je upoznao i Petera Erskina sa kojim je često sarađivao) i na Manhattan School of Music – sam se usavršavao svirajući jazz u klubovima. Po završetku studija, kada je napunio 21 godinu, pridružio se orkestru Tita Puentea, nastupao sa Eumirom Deodatom, i dve godine proveo na turneji big benda koji je vodio legendarni Buddy Rich. U tom orkestru je imao priliku da se dokaže i kao odličan aranžer, što mu donosi i poziv da svira ali i aranžira za verovatno najbolji big bend 70-ih i 80-ih: Thad Jones/Mel Lewis Orchestra. Na spisku značajnih imena sa kojima je sarađivao su i Art Blakey, Joe Chambers, Mike Manieri, Jaco Pastorius… Godine 1983. U Njujorku je pokrenuo je svoj big bend u kojem su svirali i Michael i Randy Brecker, Marvin Stamm, Lou Soloff, Barry Rogers, Dave Taylor, Don Grolnick, Will Lee, Peter Erskine, Roger Rosenberg (…). Ovaj orkestar je često nastupao u klubu „7th Avenue South“ (čiji su vlasnici bili braća Brecker) ali i u čuvenom „Village Vanguard“. U to vreme je kao aranžer i producent započeo saradnju sa „Digital Music Productions“ jednom od prvih etiketa koja je koristila novi nosač zvuka – kompakt disk. Tokom 23 godine Mintzer je za DMP snimio 12 big bend albuma od ko0jih je četiri bilo nominovana za Grammy, a jedan (Homage to Count Basie) je i dobio ovu prestižnu nagradu. Dvadeset dve godine je predavao na Manhattan School of Music, a 2008. se iz Njujorka preselio u Los Andjeles (u kuću u kojoj je nekada živeo Arnold Schoenberg) gde je prihvatio mesto šefa jazz odseka na Thornton School of Music gde i danas predaje.
Bubnjar Will Kenedy je pre povratka u grupu 2010. godine, bio član Yellowjacketsa i u periodu od 1987. do 1999. Herbie Hancock, Chaka Khan, Snarky Puppy, Bobby McFerrin, Esperanza Spalding, George Benson, Lee Ritenour… samo su neki od muzičara i sastava sa kojima je ovaj muzičar– sarađivao tokom karijere. Will je i cenjeni pedagog ( drži jazz klinike širom sveta), a poslednjih gidina je i docent na Univeritetu Južne Kalifornije – odsek za jazz i popularnu muziku koji vodi Patricia Rushen.
Najmlađi član benda je basista Dane Alderson, koji se Yellowjacketsima pridružio 2015. godine, donevši sa sobom novu energiju i mladalački polet. Godine 2001. sa 18 godina, osvojio je 3. mesto na Nacionalnom Australijskom takmičenju jazz basista, održanom na Vangaratta Jazz Festivalu. Bio je stipendista verovatno najznačajnijeg džezera južne hemisfere – trubača i multinstrumantaliste Jamesa Morrisona. Bio je podrška čuvenom basisti Victoru Wootenu tokom serije masterklasova po Australiji, a sa Jamesom Morrrisonom je nastupao širom Evrope i Azije.
Izvor i foto: Nišville team
