Nezavisno udruženje novinara Srbije, u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona, dodjeljuje godišnju Nagradu „Gordana Suša“ za televizijsko novinarstvo za 2022. godinu novinarkama i novinarima sa prostora bivše Jugoslavije.
Nagrada se dodeljuje za:
– izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu;
– nezavisno, profesionalno i odgovorno novinarstvo, u skladu sa univerzalnim etičkim novinarskim kodeksom, i u službi javnog interesa i slobode medija;
– novinarstvo koje predstavlja i uvažava interese i posebnosti svih građana, bez obzira na njihov etnički, verski ili rodni identitet;
– razumevanje, saradnju, uzajamno poštovanje i solidarnost između novinara, medija i medijskih asocijacija na prostoru bivše Jugoslavije.
Uslovi konkursa
Pojedinci, redakcije, udruženja i neformalne grupe, kao i članovi žirija Nagrade „Gordana Suša“ mogu nominovati novinarke i novinare za nagradu.
Novinarke i novinari ne mogu se direktno prijaviti na konkurs.
Prijava podrazumeva obrazloženje nominacije (do 4.000 karaktera), linkove na video priloge koji ilustruju rad nominovanog novinara/novinarke, ili prenosne video baze (CD, flashdrive i slično) na kojima se nalazi video sadržaj. Video sadržaj koji prati nominaciju ne može da bude stariji od godinu dana od dana objavljivanja konkursa.
Rok za nominaciju je 10. januar 2023. godine.
Odluku o dodeli Nagrade „Gordana Suša“ doneće stručni žiri koji čine novinari i medijski stručnjaci iz regiona.
Pitanja u vezi za konkursnom procedurom mogu se postaviti najkasnije do 9. januara 2022. godine, na imejl adresu: [email protected].
Prijava se može poslati putem prijavnog formulara koji se nalazi na ovom linku https://forms.gle/1yVccowhnaAELc6e7 ili na imejl adresu: [email protected] (u naslovu imejla obavezno napisati: „Nagrada Gordana Suša 2022“).
Pošto je u pitanju regionalni konkurs prilog kandidata se dostavlja na maternjem jeziku.
Regionalna novinarska nagrada za televizijsko novinarstvo „Gordana Suša“ za 2022. godinu biće dodeljena 2. februara 2023. godine.
GORDANA SUŠA (1946-2021)
Novinarska nagrada „Gordana Suša“ osnovana je sa ciljem da sačuva i održi sećanje na jednu od najboljih srpskih i jugoslovenskih televizijskih novinarki i da podrži ideje za koje se Gordana Suša beskompromisno borila tokom cele karijere: bezuslovni profesionalni i fer odnos u izveštavanju, borba za medijske slobode i ljudska prava, tolerancija među svim nacionalnim i društvenim grupama, antiratni aktivizam, kao i borba za profesionalne standarde i bezbednost novinara.
Gordana Suša rođena je 2. februara 1946. godine u Beogradu, deo detinjstva provela je u Zagrebu, da bi potom u Beogradu završila Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka. Novinarsku karijeru započela je tokom studija, na Drugom programu Radio Beograda, u emisiji „Ko se duri u kulturi“, i u tom mediju provela punu deceniju, radeći najviše u informativnoj redakciji, prvo kao reporterka, potom autorka i na kraju kao urednica.
Karijeru je 1978. godine nastavila u Televiziji Beograd na kojoj je veoma brzo, talentom, ličnim i snažnim profesionalnim integritetom postala prepoznatljva televizijska ličnost, jedna od najpouzdanijih i najcenjenijih novinarki i urednica tadašnje Jugoslavije.
Univerzalnost njenog profesionalnog angažmana ogledala se u svim televizijskim formatima od reporterskog i uredničkog rada u centralnim informativnim emisijama do autorskih emisija.
Zbog profesionalnih standarda u koje je verovala i kojih se dosledno pridržavala, uključujući i borbu protiv ratnohuškačke propagande i govora mržnje krajem osamdesetih, sklonjena je sa ekrana silom narastajućih nacionalističkih trendova.
Početkom 1991. prelazi na Jutel, novoosnovanu televiziju tadašnje Savezne vlade, smeštenu u Sarajevu, koju su činila vodeća novinarska imena iz svih jugoslovenskih republikai koja je pokušala da bude integrativni medijski faktor u zemlji u kojoj su vodeći republički televizijski centri širili nacionalističku propagandu.
Raspad zemlje u kojoj je rođena, živela i radila, ni na koji način nije promenio njene profesionalne poglede. Menjala je samo medije u potrazi za medijskim prostorima koji su u središte svoje uređivačke politike stavljali profesionalnu etiku.
Nastavila je da radi u dnevnom listu Borba, koji je profesionalizmom prkosio armiji državnih i prorežimskih medija. Bila je među osnivačima dnevnog lista Naša borba, pokrenutih nakon što je država brutalno zaposela originalnu Borbu.
Njen dalji put obeležila je, za to vreme, ogromna hrabrost – 1993. godine osniva produkcijsku kuću VIN – Video nedeljnik, čiji proizvod je bio izvanredan televizijski magazin pod istim imenom VIN, koji je devedesetih emitovan na retkim slobodnim lokalnim televizijama. Sadržaji VIN-a i do danas su ostali retko i dragoceno video svedočanstvo o najmračnijem i najdepresivnijem periodu novije istorije na ovim prostorima.
Gordana Suša bila je i među osnivačima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, 1994. godine u Beogradu, a potom i predsednica NUNS-aod 1999. do 2002. godine, u periodu najveće represije režima prema medijima u Srbiji. Vodila je udruženje savesno i hrabro tokom poslednje dve godine Miloševićeve vladavine, kada su novinari ućutkivani, proganjani i ubijani.
Njen profesionalni put nakon pada režima Slobodana Miloševića obeležili su novi i kratak boravak u RTS-u, nastavak rada u produkciji VIN, jedan mandat u Savetu Republičke radiodifuzne agencije (RRA), danas REM-a, na predlog i uz bezuslovno poverenje novinarskih udruženja, a potom i autorske kolumne za listove Blic, Danas i sarajevsko Oslobođenje, u kojima se beskompromisno i kritički bavila patologijom svih segmenata društva.
Cena tog profesionalizma bila je visoka i za nju i za njenu porodicu. Ali nije odustala. Dosledno sebi, nastavila je da podržava slobodu medija i svoje kolege, toleranciju i pomirenje, vrednosti građanskog društva, i iznad svega – rad medija u javnom interesu.
Gordana Suša je bila istrajna i hrabra novinarka – radila je svoj posao bez ustupaka i povijanja, pomerala je granice slobode i hrabro se borila protiv propagande i govora mržnje. Istovremeno je beskompromisno štitila svoje koleginice i kolege, njihov kredibilitet i bezbednost.
U jednom od svojih poslednjih intervjua, u NUNS-ovom Dosijeu o medijima, januara 2021. godine, objasnila je ulogu i značaj novinara:
„Novinar koji poštuje etički kodeks po definiciji je buntovan, jer sledi profesionalne principe i dužan je, to naglašavam, da se suprotstavi pritiscima da te principe prekrši. Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost… a onda iz toga proističe sve ostalo. Novinar je pod najvećim pritiscima. Ako jednom popusti, uvek će popuštati i zato volim da kažem mlađim kolegama da moraju da imaju stabilnu i snažnu psihofizičku kondiciju, da bi dobro i efektno odolevali pritiscima političara, urednika i vlasnika medija.“
Izvor i foto: NUNS
