U saradnji sa organizacijom Crta, a u okviru serijala istraživačkih tekstova koji su istraživači Crte radili pod nazivom “Politički pristisci na građane”, FAR Vam predstavlja treću priču, odnosno svedočenje 3 pod nazivom “Javne ustanove kao stranački plen”.
Svedočenja 3
Kako kaže jedan od sagovornika, ljudi “znaju” da se bez članstva u stranci ili rada za stranku ne može dobiti i zadržati posao.
Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljenauoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.
Zaposleni u javnim ustanovama zaduženim za zdravstvo, kulturu, socijalnu zaštitu itd. na sličan način su izloženi pritiscima kao i radnici opštinskih i gradskih uprava i javnih preduzeća. Po svedočenjima sagovornika, zaposleni su navikli na pritiske i retko im se suprotstavljaju. Neki se plaše, a neki stranci duguju karijerni uspon, radno mesto s većom platom ili radno mesto uopšte. Zabeleženi su retki slučajevi otpora pritiscima i prijavljivanja nadležnim organima. Većina ide linijom manjeg otpora, podležući pritiscima i birajući autocenzuru.
Radnica ustanove socijalne zaštite svedoči o periodu uoči izbora kada su pretpostavljeni od nje zahtevali da prisustvuje političkim skupovima. Pritisci su vršeni posredno, preko njene koleginice koja je, po instrukcijama direktorke ustanove, slala poruke i pozivala zaposlene na skupove stranke. Sagovornica je više puta pokušala da eskivira odlazak.
Onda sam sebi rekla da nema smisla da govorim da ne mogu iz različitih razloga, vidim da to neće stati. Vidim da se tek zahuktava pred ove izbore, znam da ja to ne mogu i neću. Tada sam rekla da nisam zainteresovana i da me više ne pozivaju na te političke skupove, dešavanja, događaje.
Koleginica koja je slala pisana obaveštenja o skupovima takođe je bila pod pritiskom nadređenih.
U našoj konverzaciji, kada sam joj ja rekla da ne želim da idem, da me više ne obaveštava, ona (koleginica) je meni rekla:“O.K. ne radim ja ovo što želim.“ Ja sam rekla dobro, prenesi to tamo gde treba. Ona devojka isto ne želi i neće i svaki put joj je muka kada treba da poziva i sve, ali eto ona mora i to radi zato što joj je naređeno. (Intervjuerka: Zbog čega mora, da li ima ona ugovor neki?) Ima ugovor, ja pretpostavljam da je zbog toga što je duži niz godina radila na nižem radnom mestu, negovatelj instruktor, imala je mnogo manju platu i pre nekih godinu dana su je unapredili u drugo radno mesto. Ima dvadesetak hiljada veću platu. Pretpostavljam da to radi jer su je unapredili.
UKOLIKO NEĆEŠ DA RADIŠ, PIŠI IZJAVU DA ZNAM KAKO DA POSTUPAM S NERADNICIMA
Pošto je odbila da prisustvuje političkom skupu, naša sagovornica je postala žrtva mobinga koji je uključivao povećan obim posla, obavljanje aktivnosti koje nisu u opisu njenog radnog mesta i onemogućavanje profesionalnog usavršavanja. Kaže da joj je sve to ozbiljno ugrozilo fizičko i psihičko zdravlje zbog čega je zatražila i pomoć stručnjaka. Pokrenula je tužbu protiv pretpostavljene.
Od 25.11.2021. kad sam odbila tu poruku, već sledećeg dana dobila sam imejl od direktorice. Sve te mejlove imam, spremam to za sud. Dobila sam da se menja način rada svih zaposlenih, svih 300 radnika, svi zovu mene za šta god im treba. Pre toga je to funkcionisalo tako što ima 10-15 službi, svaka služba ima svog rukovodioca. I sve što treba zaposlenom, on pita rukovodioca, u milion slučajeva, to je već ustaljena procedura, on reši stvar, ukaže im na to šta treba, kako.
U retkim situacijama kada rukovodioci nisu nešto sigurni, pozovu mene pa pitaju. Ona je to promenila, obavestila je sve zaposlene, sve rukovodioce, od tog 26.11. bukvalno svi zovu mene na službeni telefon. To je namerno uradila da mi telefon non-stop zvoni da ne mogu da završim posao. Onda 27.11. sam dobila sledeći mejl, gde mi je zadala da radim zadatke službe održavanja. Da vodim evidenciju radih naloga majstora. Ja radim kao pravni savetnik, kadrovski administrator: prijem, prestanak radnog odnosa, ugovor o radu, to je moj opis posla po sistematizaciji. Sada sam dobila da vodim evidenciju radnih naloga majstora: šta su popravili, koliko toga su popravili, koliko su materijala utrošili, to je procedura koja traje da vam ne mogu opisati koliko dugo.
Prvo ne mogu da pročitam šta su majstori napisali, ne razumem se u njihove termine, ja sam sve to trebala da prekucavam u neku tabelu da vodim evidenciju, da izvodim neko prosečno vreme koje su oni proveli na radu, što nije nikako u mom domenu i opisu posla. (…) Kada sam dobila taj posao da radim, otišla sam kod nje u kancelariju, prvo nije htela da me primi. Htela sam da je pitam iz kog razloga ja to treba da radim, nema veze sa mnom i posao je besmislen. Odgovorila mi je da će posao biti odrađen, da to nije ništa teško, rekla mi je: “Ukoliko nećeš da radiš, piši izjavu, da znam kako da postupam s neradnicima.“
Htela je da me navede da odbijem posao jer odbijanjem posla šalje me na disciplinski postupak, povreda radne obaveze i ona time stiče neku osnovu da mi da otkaz. To je bila poenta da me navede da bih ja dobila otkaz. Ja posao nisam odbila, rekla sam da ću odraditi kao i do sada što sam sve tačno radila, nastavila sam da radim te radne naloge i sav svoj ostali posao. Onda se desilo da su tri – četiri slučaja, da su me ona i moja šefica isključile iz nekih vrlo važnih informacija. Kad neki radnik treba da stupi na posao, ja moram da ga prijavim pre stupanja na rad. Ukoliko neko sutra počinje da radi u 7 sati, ja moram pre toga da ga prijavim. Dešavale su se takve situacije da ja dođem na posao i da su počeli da rade, a da ja nemam pojma da su oni počeli da rade.
Namerno su me dovodile u situacije povrede radne discipline, nisu me obaveštavale kad neko počne da radi, prestane da radi, nisu mi davali važne informacije od Ministarstva finansija i nekih koeficijenata, to sve jako utiče na moj posao. Ako ja nemam izmene, ja pravim greške koje su povreda radnih obaveza. Ja sve imam dokumentovano kada su one pokušale to da urade. Bile su četiri takve situacije, gde je nekim njihovim namernim stvarima meni pokušana da se smesti povreda radne obaveze.
TO SU ZASTRAŠENI LJUDI
Službenica Centra za socijalni rad iz drugog grada kaže da je većina zaposlenih u toj ustanovi posao dobila preko stranke. Ona tvrdi da bilo koja aktivnost u javnom sektoru, od načina poslovanja do zapošljavanja, zavisi od jednog čoveka, “lokalnog šerifa”. Po sistemu usluga za uslugu, posao u javnoj ustanovi znači i dug prema “šerifu” i stranci kojoj pripada.
Kako se vrši pritisak, tako što oni moraju da prisustvuju mitinzima. Oni su imali miting u nedelju i otišlo je 24 autobusa. To je postalo nešto što je normalno.
Pritisci na zaposlene, kao i korišćenje službenog telefona i službenih prostorija za stranačko delovanje, doživljava se kao nešto “normalno”, kao nešto što se ne dovodi u pitanje – što zbog straha, što zbog ličnih interesa:
Benefit je zapravo da neki smatraju da duguju, drugi smatraju da će da dobiju ugovor o delu koji će da se produži, neki smatraju da će dobiti nekad ugovor o radu, neki smatraju da će dobiti ugovor za stalno, a neki dobijaju jednokratne pomoći. (…) To su zastrašeni ljudi. Ovi obrazovaniji su u strahu, ali dosta njih ima i interes. Dosta njih ima privilegije kod direktorke. (…) Recimo, dobijali su novac što su radili u vreme vanrednog stanja, mi koji smo tražili da radimo od kuće zbog zdravstvenog stanja, mi smo bili izdajnici, nije nam bio dozvoljen pristup u Centar. A oni su bili vojnici, to je ona (direktorka) izjavila.
PO POSAO SE IDE NA DVA MESTA – KOD DIREKTORA USTANOVE I KOD GRADONAČELNIKA
U zdravstvenim ustanovama, u većini slučajeva su zdravstveni radnici ti koji vrše pritiske na kolege, ali ponekad pritisci dolaze i spolja.
Kod mene na *** (sagovornik navodi odeljenje na kojem radi) ima 10 članova stranke, ja sam s njima u odličnim odnosima. U mojoj sobi imam jednog kolegu koji nije član nijedne partije i još trojicu koji su članovi stranke, koji su bili uslovljeni dobijanjem specijalizacije, dobijanjem posla, da se učlane u političku partiju. (Intervjuerka: Ko ih uslovljava?). Po posao se ide na dva mesta. Kod direktora ustanove i kod gradonačelnika. To je do te mere centralizovano da gradonačelnik odlučuje i o prijemu čistačica.
Uočeni mehanizam za pritiske funkcioniše preko zapošljavanja na određeno vreme. Ugovori im se produžavaju ukoliko ispunjavaju obaveze prema stranci, a posle određenog vremena ispoljavanja stranačke podobnosti i kooperativnosti stvara mogućnost stupanja u stalni radni odnos. Od zdravstvenih radnika se traži da obavljaju poslove za potrebe stranke, da deo primanja izdvoje kao donaciju za stranački fond, da dovedu određeni broj ljudi na stranačke skupove, ali i da pripremaju sendviče za takve događaje.
Jedan lekar svedoči da su zaposleni u njegovom kolektivu bili izloženi pritisku da prikupljaju sigurne glasove po sistemu kvota. Naime, direktor zdravstvene ustanove je za prethodne izbore tražio od radnika da mu prikupe najmanje po 30 glasova.
Saznali smo i za slučaj lekara koji je bio pod pritiskom da ne ide na građanske proteste i da prekine druženje s politički nepodobnim kolegom.
Desilo se da su stradale osobe oko mene kad su bili protesti, jedan kolega (sagovornik navodi oblast specijalizacije svog kolege) je bio upozoren od strane svog načelnika, kome je poruku poslao gradonačelnik, da se mane druženja sa mnom i da ne izlazi na proteste jer će njegova supruga da bude prebačena na najteže radno mesto u našoj bolnici.
Intervjuisani su često pominjali situacije iz ranijih godina – od jednog zdravstvenog radnika dobili smo svedočenje o pritisku koji je na njega vršio politički akter s višim rangom u stranci. Povod je bio politički angažman našeg sagovornika na izborima 2020. godine. Traženo mu je da odustane od planiranih političkih aktivnosti, što je on odbio.
(…) Od mene bilo traženo da ja u tom trenutku odustanem od učešća na izborima i da se sklonim sa liste *** (…) Ja nisam neki političar, neko ko ume da maže i laže, ja sam jako ovaj direktan i konkretan i da sam ja u nekoj komunikaciji ranije razumeo i shvatio da to njima smeta verovatno se ja ne bih ni kandidovao i kad sam ja prihvatio da budem na listi ***, njima je to jako zasmetalo i ja sam rekao da je to bilo pre samo podnošenja lista i objavljivanja liste to bi bilo u redu, i da ja prosto nemam sada želju da se povučem sa svega toga.
Kako kaže jedan od sagovornika, ljudi “znaju” da se bez članstva u stranci ili rada za stranku ne može dobiti i zadržati posao. Ne usuđuju se da prijave pritiske. Takvo stanje naročito je izraženo u manjim i siromašnijim sredinama.
Nezaposlenost je najveći mogući životni problem u *** okrugu. Sa radnim mestom niko se ne igra. Ili ćeš da radiš, ili ideš u inostranstvo tamo da radiš, ili neki drugi posao da radiš. Onog trenutka kada prodaš dušu đavolu, tu nema više kalkulacije.
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585
Izvor i foto: Crta
