BIRN je u saradnji sa NUNS-om pokrenuo kampanju #NaPrvojLiniji kojom se skreće pažnja na sve veći broj napada na novinare u digitalnoj sferi. U okviru ove kampanje urađen je serijal intervjua i videa u produkciji BIRN-a i NUNS-a.
Jelena Obućina, urednica i voditeljka Dnevnika televizije Nova S kaže da pretnje ili uvrede neminovno utiču na novinare i kolegama savetuje da svaku prijave.
Jelena Obućina, urednica i voditeljka Dnevnika televizije Nova S, ušla je u studio 29. novembra prošle godine i za 44 sekunde pročitala uvodnik o aktivnostima i obavezama predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Iako su njeni uvodnici često tema na društvenim mrežama, ono što je usledilo posle ovog, međutim, nije bilo uobičajeno – o nekoliko reči koje je izgovorila, pričalo se celog dana na televiziji Pink na kojoj je Obućina optužena za navodne pretnje Vučiću. Isti narativ su u narednim danima preuzeli tabloidi Informer i Alo.
Obućini su počele da stižu poruke da je treba „nabiti na kolac“ i da će „biti spaljena“.
„U trenutku kada se to događa, ja mislim da vi imate jedan galimatijas osećanja koja se smenjuju bukvalno na par sekundi. Sa jedne strane ste potpuno… Baš vas briga za tu pretnju. Ko će meni da preti da će da me nabije na kolac. Da vidim ja tog majčinog sina. To je prvi odgovor na pretnju.
„A sledeći je ono što ona u stvari i treba da postigne: strah sa jedne strane i gađenje sa druge strane i nesigurnost“, opisuje ona.
Nakon što je pretnje upućene Obućini osudila javnost, ali i predstavnici međunarodne zajednice, tužilaštvo je po službenoj dužnosti otvorilo slučaj. Obućina kaže da je želela da se slučaj vodi po službenoj dužnosti, jer nije želela nikakvu nadoknadu, već da osobu koja joj je pretila ni ne vidi.
„Taj čovek je vrlo brzo nađen. Ja sam na kraju ipak bila primorana da odem na sud i vidim ga. Pa sam bila primorana da vidim njegovog advokata, koji tu sada meni objašnjava kako je on socijalni slučaj i tako dalje“, opisuje Obućina proces u kom je morala da u maloj prostoriji sedi sa čovekom koji joj je pretio da će je nabiti na kolac.
„Ja ne mogu da zamislim šta se dešava ovim ženama koje su žrtve ozbiljnog nasilja bilo koje vrste, kada vi njih na kraju izvedete pred tog nekog čoveka koji im je ozbiljno naudio – kada je meni bilo loše dva dana pre nego što ću otići i dva dana posle toga“, kaže ona i dodaje da muškarac još uvek nije kažnjen.
Protiv njega je u decembru 2022. godine podnet optužni predlog.
Od ukupno 81 krivične prijave podnete tokom 2022. godine zbog krivičnih dela i događaja na štetu novinara, donete su četiri presude – tri osuđujuće i jedna oslobađajuća – a 25 prijava je ili odbačeno ili je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva.
Podaci iz prethodnog perioda, koje je analizirao BIRN 2022. godine, pokazuju da se najveći broj prijava podnosi zbog ugrožavanja sigurnosti novinara.
Pretnje i uvrede često prolaze nekažnjeno
Obućina kaže da je u međuvremenu saznala da je isti čovek ranije pretio i dvojici opozicionih političara, ali da ni u jednom slučaju nije kažnjen.
„I sada u postupku, sudija kaže da on nikada nije kažnjen. Pa zašto nije kažnjen? Da bi mogao da preti kao nekakav taster – kada ga neko pozove, pa kaže: danas pretiš ovom, a sutra onom, a mi ćemo te svakako na sudu pustiti.
„Mislim da je to pogrešno. Pogrešna se poruka šalje. Taj čovek je čak priznao da je on pod uticajem Pinka bio u problemu i mislio da je on dužan da zaštiti predsednika države čiji sam život ja ugrozila time što sam nešto rekla“, kaže novinarka.
Sloboda medija u Srbiji je sve lošija iz godine u godinu, pokazuju izveštaji međunarodne organizacije Fridom Haus.
Digitalni prostor je jedini još uvek delimično slobodan za iznošenje različitih mišljenja, ali druge organizacija, poput Reportera bez granica i Evropske komisije, izveštavaju o sistematskim pokušajima zastrašivanja i maltretiranja, koji su deo sveobuhvatnih pokušaja da se ućutkaju kritički glasovi.
Izvor: Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) poslednjih godina vodi Bazu napada na novinare i zabeležen je trend rasta broja napada, pretnji i pritisaka, i uznemiravanja novinara u odnosu na prethodne godine.
Samo u prošloj godini je bilo je prijavljenih 136 napada/pretnji na novinare u Srbiji, od čega je 51 onlajn pretnja.
Zato je NUNS pokrenuo platformu za bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ – prvalinija.nuns.rs – na kojoj se nalaze resursi i alati koji pomažu redakcijama i novinarima kako da ispravno postupaju u slučaju dobijanja onlajn pretnji. U okviru ove akcije novinarima se pruža pravna i psihološka podrška.
Na osnovu smernica na sajtu, redakcije mogu da sprovedu mehanizam da zaštite novinare koji su meta onlajn napada od profesionalnog i emotivnog uticaja koji nastaje kao posledica ovog oblika uznemiravanja.
Posledice uvreda i pretnji: “Da li bi trebalo ja da nastavim ovo da radim?”
Pored pretnji, Obućini stižu i uvrede, za koje kaže da su vrlo slične onima koji dobijaju drugi ljudi.
„Od toga da sam fašistička, ili ne znam kakva druga, kurva kojoj treba poslati koga sve ne, kako bi se smirila do toga da sam mrzitelj Srbije i Srba, da nemam osećaj za državu i ljude, do onih zabrinutih žena, koje su stvarno izmanipulisane, koje meni pišu najtoplije poruke „Jelena sine kako je moguće, mi smo mislile da si ti jedan odličan novinar.“
„To je direktno posledica posla koji revnosno radi vlast i njegove pristalice“, kaže ona.
Istraživanje Međunarodnog instituta za štampu (IPI) o uznemiravanju novinara na internetu je jasno pokazalo da napadi čije su mete novinarke ne samo da su češći, već je i sama priroda napada zlobnija, navodi se na sajtu NUNS-a.
„U okviru napada se pojavljuje seksualizovani govor kome je teško suprotstaviti se racionalnim argumentima i profesionalnim alatima i rezultatima. Zato ovi napadi utiču na osobu i van njenog profesionalnog identiteta, jer se oseća ranjivom“, piše NUNS.
Jelena Obućina, takođe, veruje da svaka pretnja bar donekle utiče na osobu kojoj je upućena.
„Koliko god vi želite da se predstavite kao jedan jak čovek ili žena ili nepokolebljiv novinar ili kako god hoćete to da predstavite, kada vam neko preti ili kada vas neko vređa, to neminovno mora da izazove efekat na koji je sračunato.
„A to je da se bar malo osetite loše ili da se uplašite ili da se zapitate šta meni ovo sve treba? Da li bi trebalo ja da nastavim ovo da radim? Ja mislim da to i jeste ideja onih koji pretnje i uvrede šalju“, kaže ona.
„Pretnje se prijavljuju”
Napadi i uvrede se intenziviraju kada novinari pišu o pojedinim ljudima ili temama koje mogu biti osetljive i polarizujuće.
„Meni se ispostavilo da je to Kosovo – kada se pomene Kosovo i status Kosova. Druga stvar je NATO. To su dve teme koje mogu da izazovu ogroman broj komentara, što botovskih, što verujem samoniklih,“ kaže ona.
Iako muškarac koji je njoj pretio, još uvek nije kažnjen, Obućina kolegama i koleginicama savetuje da pretnje prijavljuju.
„Te višednevne hajke zaista bi nekoga mogle da koštaju života i time bi neko morao ozbiljno da se pozabavi u ovoj državi.
„Pretnje se prijavljuju. Obavezno. Taj mehanizam sasvim solidno funkcioniše. Tu postoje neki novinari koji su dobro povezani sa tužilaštvom. Tužilaštvo je revnosno. Moguće je da me sud ispravi, pa da taj čovek čak bude i kažnjen – u šta iskreno sumnjam. Ali oslobodiće vas to. Nemojte ignorisati pretnje, pretnje se prijavljuju“, zaključuje ona.
Ceo intervju sa Jelenom Obućinom možete pogledati na sajtu prva.linija.nuns.rs
Dragan Gmizić, Miodrag Marković
Izvor: BIRN / NUNS
