„Čovek koji budi kamen“ naziv je izložbe skulptura Zorana Mojsilova, koja je sinoć otvorena u Galeriji „Čedomir Krstić“. Zoranove skulpture se nalaze u 25 država u parkovima i slobodnim prostorima, a u Pirotu je ovo njegova prva izložba. Izložbu je otvorio Miodrag D. Jovanović, operski pevač i bliski prijatelj umetnika Mojsilova, javlja portal Pirotske vesti.
Kada neko prvi put ugleda neku od skulptura Zorana Mojsilova, čak i pod pretpostavkom da ama baš ništa ne zna o vajarstvu i likovnoj umetnosti uopšte, svakoj dobronamernoj i za nove utiske i iskstvo otvorenoj osobi, nameće se utisak da se radi o komadima prepunim izvorne, nepatvorene iskrene energije koja svoju inspiraciju crpi iz najdubljih slojeva iskustva, pamćenja i podsvesti naroda sa ovih prostora, rekao je Jovanović.
Na crtežima i skulpturama Zorana Mojsilova nema ničeg našminkanog i tendenciozno dorađivanog sa svesnom ili podsvesnom namerom da se dopadne i podvlađuje pretencioznim ukusima i modnim trendovima. Linije njegovih crteža i skulptura su oštre, reklo bi se direktne i beskompromisne. I kada je zaobljena i voluminozna njegova skulptura je odlučna i definitivna. Neverovatno je kako se skulpture Zorana Mojsilova, bez obzira na njihove dimenzije savršeno uklapaju u najrazličitije ambijente i pejzaže počev od ogromnnih prostranstava dalekih Sjedinjenih država, preko bašta i dvorišta Francuske pa sve do Beograda, Pirota i rodnog sela njegove obozavanje i od strane Zoranovih sećanja i njegovog vajarstva u mit iskovane baba Duke- kaže, Miodrag D. Jovanović, operski pevač.
Ima se utisak da su vrh Mumulj, kao i obližnji Todorin i Ravan kamik, Vlaško vrelo i ulaz u kanjon reke Jerme kod sela Vlasi, večito načelo i uzor Zoranovog rada i dela, neka vrsta njegove stalne inspiracije i arhitipa kome se Zoran u svom vajarstvu redovno obraća i vraća.
Pirotski ćilim je možda najoriginalniji i najfantastičniji kulturni simbol i proizvod Pirota i okoline. Čini mi se da je Zoran Mojsilov prvi vajar sa ovih prostora koji je jezikom skulpture proslavio, obeležio i promovisao fenomen Pirotskog ćilima. Nije ni čudo što se njegov skulpturski opus posvećen pirotskom ćilimu zove Time Machine odnosno mašina za putovanje kroz vreme, jer pirotski ćilim svojom lepotom i simbolikom svedoči upravo o večnosti i jednoj vrsti vanvremenosti, rekao je Miodrag Jovanović i zaključio da je delo Zorana Mojsilova svojevrsna oda, iskrena poema ispevana u slavu ovim krajevima i narodu koji ga već vekovima naseljava i tu i dalje opstaje.
U Galeriji „Čedomir Krstić“ predstavljene su skulpture i predmeti od kojih su neki nastali od otpada koji je, kako sam umetnik ističe, godinama vadio iz Jerme, kao što su šerpe, lonci i poklopci, kojima je udahnuo novi život. Mojsilov kaže da prepušta publici da sagleda i odluči šta vidi u njegovim delima. U šali kaže da u Americi pravi američke skulpture, u Francuskoj uz francusko vino i hranu pravi francuske skulpture, a u Srbiji umetnička dela nastaju uz šljivovicu i dodaje da skulpture ostaju tu gde su napravljene jer pasoše za njih nema.
Ceo svoj život posvetio je umetnosti, inspiraciju nalazi u svakodnevnom životu i različitim materijalima. „Sav materijal koji postoji oko nas je živ i taj kamen je živ i ja samo mogu da ga probudim“ – kaže Mojsilov.
Njegova neposrednost i način na koji komunicira povezuje ga sa publikom i stavra odnos bliskosti, upravo zbog toga postaje sve omiljeniji u kraju iz kog potiče.
„Kad sam napravio Jabučila pitali su me šta će Piroćanci misliti a ja sam rekao da znam da će ptice i psi voleti moju skulpturu. Ljudi su ga vukli za uši, kamene ploče su skidali za roštilj, oni skidaju ja menjam i to je proces, dok sam živ obnavljaću ga i sada radim na njemu, ulepšavam ga“ – kaže Zoran Mojsilov.
Umetnik ističe da je zadovoljan svojim radom i svojim položajem u Americi gde kako kaže ne podilazi ukusu publike i provodi po deset i više sati u ateljeu. Njegove ogromne instalacije od kamena, gvožđa i drveta postavljene su po celom svetu. Samo u SAD ih ima u više od 20 država. Beogradu je poklonio skulpturu Šiklja, kameni dvosed a avgusta 2017. uradio je impozantnu instalaciju Jabučila, mitskog krilatog konja vojvode Momčila, koja je postavljena u parku Kale u Pirotu.
Izvor i foto: Pirotske vesti
