Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave Badnji dan, praznik ljubavi i pomirenja, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću.
Badnji dan se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, prazničnim liturgijama u hramovima i porodičnim tradicionalnim okupljanjem za posnom trpezom, te se ovaj praznik ubraja u praznike porodične sloge.
Pripreme za Božić koji pada u nedelju, 7. januara, počele su četrdesetodnevnim postom. Post predstalja svojevrsno pročišćenje duha i tela od zlih misli i dela, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom u dom se unosi zdravlje, sreća, napredak i blagostanje. Običaj je da se pored badnjaka daruje žito kako bi godina bila plodorodna, a u kuću se unosi i slama.
Badnjak u hrišćanskom svetu simbolizuje drvo, koje je Josif uneo u vitlejemsku pećinu i založio ga da ugreje bogorodicu Mariju i tek rođenog bogomladenca Isusa Hrista.
Karakteristika Badnjeg dana u caribrodskom kraju su i koledari, odnosno deca i mladići koji obilaze domove, pevaju koledarsko-božićne pesme, a domaćini ih daruju hranom, voćem i raznovrsnim simboličnim poklonima.
Centralno mesto zauzima Badnje veče, za koje se priprema posna večera. Na večeri se porodično okupljaju najbliži u čast Hristovog rođenja i sa željom da im godina bude rodna i donese zdravlje, mir, sreću, uspeh i blagostanje. Priprema se i pogača sa novčićem.
Ko se tokom godine sa nekim zavadio ili posvađao, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi, jer je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
U porti pravoslavnih hramova u Srbiji i drugim zemljama na Badnje veče se obavlja loženje, odnosno paljenje badnjaka. U dane Božićnih praznika 7, 8. i 9. januara održavaju se praznične liturgije.
Prema običaju ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju na najbolji način zato što on simbolizuje božanstvo.
Po tradiciji na Božić se ljudi pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Pripremio: P. Videnov
Foto: DIP Production
