Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 28. avgusta obeležavaju Uspenije presvete Bogorodice. Ovo je jedan od najvećih hrišćanskih praznika u narodu poznat i kao Velika Gospojina, Golema Bogorodica i praznik majki i dece.
Prazniku prethodi dvonedeljni post i predstavlja uspomenu na smrt Bogorodice, prema jevanđeljima, dan kada se uznela na nebo “i predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima, a prema crkvenim knjigama Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je obavestio da će se na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
U dimitrovgradskom selu Kamenica na Staroj planini Velika Gospojina je seoska slava, slava je i grada Pirota i manastira Sukovo i državni praznik u Grčkoj i Rumuniji.
Vreme između Velike i Male Gospojine (21. septembar) zove se međudnevnica, a i nju, kao i Veliku Gospojinu, prate mnogi običaji.
Na Veliku Gospojinu se ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove već samo da nastavljaju započeto. Dani do Male Gospojine su najbolji za branje lekovitog bilja. Beru se borovnice i lekovite trave uz verovanje da će one doneti zdravlje i blagostanje u porodici. Takođe se veruje da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža. Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
