Na Dan narodnih buditelja, u sedmoj epizodi najnovijeg dvojezičnog TV serijala FAR-a „Dimitrovgrad iz mog ugla“, učestvuje poznata novinarka, književnica i aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava Zdenka Todorova, rodom iz Caribroda, koja živi i stvara u Caribrodu i Sofiji.
Zdenka Todorova je rođena u Caribrodu 1960. godine, gde završava osnovno i srednje obrazovanje na bugarskom jeziku. Bugarsku filologiju završava na Filološkom fakultetu u Beogradu, neko vreme radi kao novinar i prevodilac u časopisu „Most“ Izdavačke kuće „Bratstvo“ u Nišu. Godine 1990. je jedan od osnivača Demokratskog saveza Bugara u Jugoslaviji (DSBJ), a 1997. godine osniva Helsinški odbor za zaštitu prava i sloboda Bugara u Jugoslaviji. Ona je među najboljim analitičarima pozadine bugarsko-srpskih odnosa u poslednje tri decenije koja najviše pogođa bugarsku nacionalnu manjinu. Autor je deset knjiga i dva dokumentarna filma o Caribrodu, velikog broja autorskih emisija na TV Skat i članaka vezanih za prava bugarske zajednice u Srbiji. Ona je ćerka poznatog caribrodskog kulturno-prosvetnog delatnika Kirila T. Todorova, dugogodišnjeg direktora Osnovne škole i Centra za kulturu i autora poslednjeg bugarskog bukvara „Prozorčić u svet“. Promocija njene najnovije, desete po redu knjige „Voljeni puk“, posvećene 120. godišnjici formiranja 25. Pešadijskog dragomanskog puka i njegovog stacioniranja u tadašnjem Caribrodu, održana je u maju mesecu ove godine u Sofiji, a u junu u Dimitrovgradu.
„Gde god da živim, uvek se vraćam u svoj rodni Caribrod“, rekla je Todorova u emisiji i napomenula da je Caribrod grad kojim svako od nas može da se ponosi.
Ona kaže da Caribrod i dalje ima svoju tradiciju u oblasti kulture i mnogo toga na šta možemo biti ponosni, a to je nit koja nas vezuje za ono vreme.
„Caribrod je uvek opstajao i po cenu ratova, razaranja, međunarodnih ugovora, Nejskog ugovora i događaja koji su usledili i koji su se desili nakon toga“, naglasila je ona i dodala:
„Opstao je zbog svojih ljudi, onih koji su stvarali kulturu i koji su ga proslavili u raznim sferama.“
Todorova govori o starom Caribrodu i čaršiji u kojoj šetaju lepo obučeni ljudi, o brojnim krčmama, kafanama, restoranima, gostionicama u kojima je vrvelo od života, a posebno o kulturnim ustanovama.
Prema njenim rečima, Caribord ima uspona i padova. Usponi su ljudi koji su u različitim periodima gradili kuće po uzoru na zapadnjačku arhitekturu, a uspon grada je počeo, kako je rekla, otvaranjem železničke stanice krajem 19. veka u tadašnjem Caribrodu.
„Učili smo bugarski jezik u bugarskim odeljenjima, gde smo se upoznavali sa našom književnošću, istorijom i tradicijom“, izjavila je ona i dodala da treba da budemo ponosni na naše učitelje i da bez kulture bilo koja manjina nije manjina.
Ona odgovara na pitanje – Da li kao zajednica imamo crne mrlje?
Analizira današnji Caribrod, sa akcentom na ekonomsko pitanje i depopulaciju.
Govori i o tome kako poboljšati situaciju u gradu i odgovara na pitanje – Vidi li političku snagu koja daje nadu?
Razgovor sa Zdenkom Todorovom snimili smo u dvorištu njene porodične kuće u Caribrodu, u Ćerćeskoj mali (Čerkeskoj mahali).
Novinar: Sergej Ivanov
Snimatelj: Goša Vladimirov
Montaža: Mikica Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: FAR TV
2024
