Pravoslavni vernici 22. aprila obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju Uskršnja jaja. Isus je na Veliki
Pravoslavni vernici u nedelju, 24. aprila slave Uskrs u čast Hristovog vaskrsenja. Tim povodom, u crkvi Rođenje Presvete Bogorodice u Dimitrovgradu na Veliki četvrtak u 19:00 časova biče čitano Strasno Jevanđelje. Na Veliki petak u 8:00 časova biće služeni carski časovi, u 13:00 sati je
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 22. marta obeležavaju Mladence, prolećni praznik koji se se slavi u čast stradanja Svetih četrdeset mučenika sevastijskih. Ovaj dan proslavljaju bračni parovi koji su se venčali u prethodnih godinu dna, a u goste im dolazi najuža porodica i prijatelji, sa
Sveti Trifun i Sveti Valentin su sveci različitih crkava, ali se obeležavaju istovremeno jer su zaštitnici iskrene ljubavi celog hrišćaskog sveta. Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 14. februara proslavljaju Svetog Trifuna ili Trifundan - najveći vinogradarsko-vinarski praznik. Poznatiji je u narodu kao Sveti Trifun Zarezan
Pravoslavni vernici po Julijanskom kalendaru 20. januara obeležavaju Sabor Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. U narodu se ovaj praznik zove još i Jovanjdan. Ovaj svetitelj se rodio u domu blagočestivih i pobožnih ljudi,
Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara 19. januara obeležavaju Bogojavljenje, veliki hrišćanski praznik koji prethodi Jovanjdanu. Crkve knjige kažu da praznik predstavlja uspomenu na Hristovo krštenje na reci Jordan. Prvi put ostvareno je Sveto Trojstvo - u Božjem glasu sa neba koji reče: "Ovo je
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju dan Svetog Vasilija Velikog i dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista, odnosno “Stavljanja ovozemaljskog i ljudskog pečata na sina Božijeg”. Praznik se u narodu zove još Vasilica, Vasiljevdan ili Vasuljica i u crkvenom kalendaru je obeležen crveni slovom. Crkvene knjige kažu
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar proslavljaju Božić - dan Hristovog rođenja i najradosniji hrišćanski praznik. Prema Jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka ka zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Datum rođenja Isusa Hrista, 25. decembar,
Na Badnje veče u vreme večernjeg bogosluženja, hram Rođenja Presvete Bogorodice u Dimitrovgradu zablistao je punim sjajem. U porti crkve obavljeno je tradicionalano loženje, odnosno paljenje božićnog drveta – Badnjaka. U hrišćanstvu Badnjak je simbol drveta koje je Josif uneo u vitlejemsku pećinu i založio ga da
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave Badnji dan, koji prethodni najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Praznik se obeležava unošenjem i paljenjem badnjaka, prazničnim liturgijama u hramovima i porodičnim tradicionalnim okupljanjem za posnom trpezom, te se Badnji dan ubraja u praznike pomirenja, ljubavi i porodične sloge. Pripreme
