Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara 19. januara obeležavaju Bogojavljenje, veliki hrišćanski praznik koji prethodi Jovanjdanu. Crkve knjige kažu da praznik predstavlja uspomenu na Hristovo krštenje na reci Jordan.
Prvi put ostvareno je Sveto Trojstvo – u Božjem glasu sa neba koji reče: “Ovo je Sin moj”, krštenju Sina Božijeg u reci i Svetom duhu koji je u obliku goluba sleteo na Hrista.
Bogojavljenje spada u 15 najvećih hrišćanskih praznika i u svim hramovima se osvešćuje voda koju vernici uzimaju i nose u svoje domove.
Tradicionalno se na ovaj dan pliva za Časni krst, a po običajnom kalendaru na Bogoljaveljenje počinju dani pogodni za venčanja.
Veruje se da osvećena voda ima duhovna, lekovita i čudotvorna svojstva. Postoji i verovanje da se u ponoć pre Bogojavljenja otvaraju nebesa, te da će se svaka tada zamišljena želja ostvariti. Mlade devojke će u bogojavljenskoj noći usniti svog budućeg mladoženju. Ako na Bogojavljenje bude hladno sa snegom, godina će biti rodna, dok lepo i vedro predskazuje sušu.
Na bogojavljenski dan se pozdravlja rečima: “Bog se javi” ili “Hristos se javi”, a otpozdravlja sa “Vaistinu se javi”.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
