Danas praznujemo Mladence – dan Svetih 40 Mučenika Sevastijskih

22. marta pravoslavni vernici praznuju Mladence, dan kojim se obeležava uspomena na Svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih.

Naime, 320. godine, za vreme vladavine cara Likinija, četrdesetoro mladih vojnika rimske vojske osuđeno je i postradalo zbog prelaska u hrišćanstvo i odbijanja da se odreknu vere u Isusa Hrista.

U narodu poznat kao Mladenci, ovaj praznik posvećen je mladim supružnicima u prvoj godini braka, venčanim nakon 22. marta prethodne godine. Jedan od najpoznatijih običaja za Mladence je pravljenje “mladenčića”, 40 okruglih kolačića koji se premazuju medom. Simbolika ove svojevrsne poslastice odnosi se na budući život supružnika, koji treba da bude dug, srećan i sladak.

Mladenci uvek padaju u vreme Časnog posta, koji počinje početkom ili sredinom marta, pa stoga i sva hrana koja se priprema za ovaj praznik mora biti posna. Centralno mesto na bogatoj trpezi na ovaj dan obično zauzima obredni hleb premazan medom, kao simbol plodnosti i blagostanja. Na ovaj dan mlada domaćica dočekuje goste u svojoj kući, pokazujući svoje kulinarsko i domaćinsko umeće.

Prema nekim narodnim verovanjima, na Mladence se sunce okreće ka letu, čime otpočinje toplije vreme. Takođe, praznik se povezuje i sa dolaskom roda, kojima se pevaju obredne pesme, uz verovanje da je mesto gde će se rode nastaniti zaštićeno od uroka.

A ako vas u dimitrovgradskom kraju na današnji dan neko blago izudara drenovim grančicama, uz reči: “Da si žilav ko dren, da ripaš ko jelen” – znajte da je reč o još jednom običaju za ovaj praznik, kojim se želi i priziva snaga, izdržljivost i dobro zdravlje.

D. Jelenkov

Foto: medias.rs

Dijana Jelenkov
About Dijana Jelenkov 714 Articles
Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*