Retko ko razmišlja o činjenici da se najviše može zaraditi štednjom, naravno ne po svaku cenu, nego razumno i na mestima gde je to moguće. Jedna, u poslednje vreme često isticana pozicija, gde je to i moguće i poželjno je energija, kako na globalnom, tako i ličnom ili porodičnom planu.
Vođen tim saznanjem i željom da svakom domu bude prijatno i toplo, Dejan Krstić iz Beograda krenuo je u posao izolacije ili takozvanog dihtovanja prozora i vrata i to baš drvenih, koji su na prostoru Srbije gotovo istrovremeno s njegovim počecima, masovno krenuli da se menjaju aluminijmskim ili onima od PVC-a.
Marketinški stručanjaci bi rekli loš tajming i slabo platežna ciljna grupa – siguran poslovni promašaj, ali prevarili bi se, jer nisu računali na upornost, ekspeditvnost, tačnost, pa i neku vrstu inovacije, koju je Krstić uneo u svoj rad.
A evo šta je tačno uradio?
Vođen primerom racionalnih Čeha ili Nemaca, kod kojih se takozvana PVC stolarija nije baš ni „zapatila“, primenio je tahnologiju, koju jako dugo koristi svetska avio-industrija, pa je na okvire i ramove vrata i prozora počeo da ugrađuje lajsne od duraluminijuma. Znao je da je materijal trajan i postojan u svim vremenskim uslovima i da mu ne treba bolji atest od višedecenijske globalne provere na avionima.
Našao je i ralativno jednostavnu tehniku ugradnje i počeo sa poslom, koji ne staje ni u vreme „epidemije“ PVC stolaraije, ali ni u vreme pandemije koronavirsa.
Recept za tako nešto je u upornosti, tačanosti, poštovanju mušterija i faktu da se za malo para postiže veliki efekat, jer je ušteda energeneta i preko 30, a smanjenje buke i zagađenja do 80 odsto.
Dejan Krstić je posmatrajući i demontirajući prozorske okvire ugrađene između dva svetska rata, u Beogradu i Varšavi, došao do zaključka, a kasnije, kroz praksu to i pokazao, da se ugradnjom njegovih lajsni može povisiti temperatura u stanu do šest stepeni Celzijusa. Da bi se postigao toliki efekat i povećala elastičnost i trajnost i produžio vek trajanja prozora ili vrata, u lajsnu je ubačen mangan, koji ujedno popupnjava i najmanje neravnine. Tako je nastala gotovo originalna receptura i firma DEKS.
Krstić tvrdi da se tako zadihtovana stolarija, u slučaju jače zime, može isplatiti već za jednu grejnu sezonu, s tim da smanjenje buke i sprečavanje ulaska sitnih čestica prljavštine i opasnih materija, ostaje trajan efekat, bez obzira na godišnje doba.
Svoju tvrdnju proverava, već godinama, iz danu u dan na teritoriji cele Srbije, bez naplate dolaska ma u kom mestu živeli. Tako je dospeo i do FAR-a. Najviše insistira na trajnoj garanciji, a reklamcija gotovo i nema. Kaže sve ostalo možemo „zadihtovati“ sem poverenja.
To je valjda i njegova deviza, koja je na permanentnom i skoro dvodecenijskom testu u hiljadama stanova ili kuća širom Srbije. Takav test možete napraviti i i Vi.
Promo tekst
