VIDEO: I selo se pita – Poganovo

Poganovo je jedno od onih sela od koga se očekuje da bude predvodnik u razvoju seoskog i ekološkog turizma na području opštine Dimitrovgrad, ali i Specijalnog rezervata prirode “Jerma”.

Smešteno u podnožju Grebena i u neposrednoj blizini manastira “Svetog Jovana Bogoslova”, u narodu poznatijeg kao “Poganovski manastir”, ovo selo postaje iz godine u godinu privlačnije za turiste iz Srbije i susedne Bugarske, ali i drugih država. Srednjevekovni manastir koji je pod zaštitom države od 1949. godine, živopisni kanjon reke Jerme, autentična seoska arhitektura, asfaltni put i pre svega preduzetnička inicijativa meštana, čine ovo selo posebnim u odnosu na ostala 42 naselja u Dimitrovgradu.

Pitali smo meštane i preduzetnike iz ovog sela kako oni vide stanje u Poganovu, šta su njihovi problemi i potrebe i kako može selo da se razvija. Potražili smo odgovor i od stručnjaka, kao i od predstavnika lokalne samouprave.

Većina meštana kao osnovni problem navode nepostojanje seoskog vodovoda, loše stanje niskonaponske mreže, ali i prakse i pojave koje u određenoj meri zavise i od samih žitelja sela. Primer za to je odnos prema životnoj sredini i poštovanje tradicionalnog stila graditeljstva.

Dušan Jovanović je vlasnik objekta “Poganovska šopka”. Način i nivo uređenja njegovog gazdinstva je nešto što goste sela ne ostavlja ravnodušnim.

Nepostojanje seoskog vodovoda je ono što ga ograničava u nameri da poveća smeštajni kapacitet njegovog objekta, ali kao dodatne probleme navodi i loše stanje niskonaponske mreže, nizak nivo ekološke svesti, kao i nepostojanje kanalizacione infrastrukture. Nepoštovanje tradicionalnog graditeljskog stila, tipičnog za selo, za njega poredstavlja potencijalnu opasnot koja može da naruši lepotu ambijenta sela i njegovu turističku atraktivnost.

Jovanović je zadovoljan načinom na koji je započeto rešavanje odlaganja čvrstog komunalnog otpada postavljanjem 5 kontejnera u selu i ističe ažurnost JP “Komunalac” koji svakog četvrtka odvozi otpad iz sela, a po pozivu to čine i češće.

Saša Aleksov je naš drugi sagovornik. On je deo porodičnog tima koji gazduje objektom “Konak Toša”.

Oni gostima nude 18 kategorisanih ležajeva i dosta domaće hrane proizvedene upravo na gazdinstvu. Loše stanje niskonaponske mreže je za ovo gazdinstvo najveći problem u selu. Osim činjenice da im od struje zavisi i napajanje hidrofora i snabdevanje vodom i rad mnogih drugih uređaja i aparata, ističe da često ostaju i bez telefonskog signala i interneta.

Jedan od pionira u seoskom turizmu je i Slobodan Manov. I on navodi da postoji potreba za uređenjem vodosnabdevanja, elektromreže, kao i očuvanja autentične arhitekture sela. Kolika je važnost rešavanja problema pijaće vode, ali i otpadnih voda, Manov dokazuje i podatkom da po njegovoj proceni, u selu ima preko 50 kupatila, sa tendencijom uvećanja ovog broja.

Slobodan Manov ističe da je i za ovo, kao i za druga sela, vrlo važno ponudu jela zasnovati na tradicionalnoj kuhinji, kao i na hrani koja je proizvedena unutar sela ili njegovoj okolini. On navodi potrebu jačanja stočarske proizvodnje kako bi se se gostima ponudili kvalitetni mlečni i mesni proizvodi. Izdvaja i proizvodnju kupine i maline po kojoj je selo nekad bilo poznato, a koja je skoro zamrla.

Kada je reč o narodnom graditeljstvu, Slobodan poručuje da je veoma važno izbeći kič.

Sa tim je saglasna i arhitekta Gordana Rančev, predstavnik udruženja “Balkan arhitrav” koje je u Poganovu tokom 2015. godine organizovalo letnju školu arhitekture. Rezultat rada studenata i njihovih mentora su 4 idejna projekta za uređenje Doma kulture u selu za potrebe turizma.

FAR je u vezi očuvanja i razvoja Poganova razgovarao i sa Jelenom Đorđević, opštinskom većnicom za mlade i turizam u opštini Dimitrovgrad. Ona je izjavila da je projektno-tehnička dokumentacija za vodovod izrađena i da je Opština Dimitrovgrad već konkurisala za finansiranje tog projekta, koji bi sa izvorišta Bobotan snabdeo meštane ovog sela. Procenjena vrednost projekta je 28 miliona dinara.

Jelenu Đorđević smo pitali i za Planinarski dom u Poganovu koji 7 godina nakon renoviranja i dalje nije stavljen u funkciju, iako već duže vremena jedan od retkih turističkih znakova u selu usmerava posetioce na njega. Prepreka za upotrebu ovog objekta je nepostojanje mokrih čvorova unutar zgrade, kao i seoskog vodovoda. Đorđević je izjavila da će se tokom predstojećeg perioda izraditi projektno-tehnička dokumentacija kako bi se omogućila dogradnja mokrog čvora i otvaranje Planinarskog doma.

Povodom iznetih primedbi na kvalitet elektrosnabdevanja FAR je od predstavnika Elektrodistribucije iz Pirota zatražio informaciju o mogućnostima za otklanjanje ili ublažavanje postojećih poteškoća. Direktor Zoran Đorđević je izjavio da je u planu ovog preduzeća da se tokom godine izvuče nov izvod iz trafostanice kako bi se poboljšale naponske prilike.

Ovo selo ima poseban status i u prostornom planu Specijalnog rezervata prirode “Jerma” iz 2019. godine. Ono je definisano kao jedno od 5 naselja unutar rezervata sa turističkom ponudom.

Planom je ostavljena mogućnost da se u selu napravi etno park, a pružene su i smernice o revitalizaciji postojećih objekata, kao i da eventualnu gradnju treba sprovoditi u duhu tradicionalne arhitekture. Nažalost, to nije uvek slučaj i to je nešto što su i sagovornici FAR-a naveli kao problem.

Ovaj planski dokument kanalisanje otpadnih voda predviđa kroz uspostavljanje grupnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji bi osim Poganova obuhvatio i selo Dragovita. Do tada, plan predviđa da se sanitarne i otpadne vode odvode u nepropusne septičke jame. U praksi je, ipak, to malo drugačije.

Jedan od najvećih objekata u selu je i nekadašnja škola. I ona je, kao i mnogi drugi takvi školski objekti u našim selima, prepuštena zubu vremena i opštem nemaru. Vlasnik je država Srbija, korisnik osnovna škola u Dimitrovgradu, ali odgovornost za njeno propadanje je i svačija i ničija…. Prostornim planom ona je predviđena za organizovanje škole u prirodi, ali do toga nikako da dođe.

Nikako da se pokrene i kontrola nad načinom na koji se u selu i oko njega grade i renoviraju objekti. Za sada ih nema puno, ali razvoj sela i turizma pratiće i izgradnja novih ili radovi na postojećim objektima.

Zašto nadležne službe ne primenjuju uputstva definisana planskim i zakonskim dokumentima? Zašto aktivnije ne utiču na način izgradnje objekata u selu? To su pitanja na koje se često ne dobija precizan odgovor.

U delu Prostornog plana SRP “Jerma” koji opisuje pravila građenja unutar rezervata, data su obavezujuća uputstva arhitektonskog oblikovanja. Navedeno je da spoljni izgled objekta, parcele i drugi arhitektonski elementi treba da budu u skladu sa ambijentom i da doprinose očuvanju vizuelnog identiteta i unapređenju estetskih vrednosti prostora.

Stanje turističke i saobraćajne signalizacije u selu je takođe upitno. Najkraći put od Dimitrovgrada preko Planinice do Poganova asfaltiran je 2019. godine. Nažalost, već pokazuje oštećenja usled neodgovarajućeg rešavanja i održavanja kanala.

Duž samog puta primetan je manjak saobraćajnih znakova. Na raskrsnici na ulazu u selo Poganovo ne postoji ni jedan putokaz. To posetioce sa strane može da dovede u zabunu, odnosno nema znaka koji bi ukazao na putnu vezu Poganova sa Dimitrovgradom.

Primer znaka koji posetioce navodi na Planinarski dom koji nije u funkciji je još jedan primer za razmišljanje.

Za pohvalu je postavljanje turističkog mobilijara u selu, ali i u ovom slučaju se postavlja pitanje da li je pokrivanje nadstrešnice tegolom nešto što ide u prilog očuvanju autentičnosti ovog sela i njegovog ambijenta.

Sve pomenuto, svaki detalj na svoj način uslovljava i utiče na uzdizanje Poganova kao turističke destinacije, a turizam je glavna pokretačka snaga ovog sela. U njemu su zvanično kategorisana 33 ležaja. Po rečima vlasnika turističkih objekata, od 2015. godine se beleži godišnji rast noćenja od 20%.

U pogledu broja noćenja, 2020. godinu ocenjuju kao najuspešniju. To se dovodi u vezu sa promenama koje su nastale pandemijom Covid-19, tako da se slično interesovanje za seoski turizam može desiti i u ovoj godini. Turistički promet i kapaciteti sela zato zaslužuju posebnu pažnju i planski pristup.

Postepeno rešavanje problema i potreba meštana i preduzetnika u Poganovu je nešto što se može očekivati iz najava Jelene Đorđević, članice Opštinskog veća u Dimitrovgradu. Izrada Plana razvoja, kao i Programa razvoja turizma opštine Dimitrovgrad uključiće i žitelje ovog i drugih sela. Ona najavljuje da će se posećivati svako bitno selo kada bude započeta izrada programa,

Očuvanje prirodne i ambijentalne lepote Poganova je u tesnoj vezi sa planskim i održivim razvojem sela. Predstojeća izrada programa razvoja turizma opštine Dimitrovgrad je svakako šansa i za Poganovo. To je i način da se meštani i preduzetnici iz sela izbore za sebe i ono što smatraju da može da unapredi kvalitet njihovog života i poslovanja. I naravno, drugi korak je da se ono što se dogovori i isplanira kasnije i primeni u praksi.

Do sledećeg viđenja u nekom drugom selu.

Pogledajte TV reportažu o Poganovu.

Produkcija: FAR TV

2021.