Adrenalin na planini Romaniji: Via ferrata Sokolov put

Via ferrata tim Planinarskog društva “Preslap” je za vikend 29. i 30. maja boravio u Bosni i Hercegovini i uspešno savladao veliki izazov na Via ferrati Sokolov put, na planini Romaniji. Osamnaestoro penjača iz Niša, Jagodine i Vranja, koje je predvodio Slobodan Vasković, savladalo je “gvozdeni put” koji vodi do vrha Crvene stijene (1423 m), u zapadnom delu planine Romanije, između Ravne Romanije i Pala. Via ferrata Sokolov put izgrađena je i otvoren za posetioce – sportske penjače i avanturiste, u drugoj polovini 2020. godine i već sada je jedna od najpopularnijih via ferrata u ovom delu Evrope. Ovaj sportski objekat izgrađen je sredstvima iz Bosne i Hercegovine, odnosno entiteta Republika Srpska – Turističke organizacije “Jahorina”, grada Istočno Sarajevo, i sredstvima iz fondova Evropske unije. O objektu se stara Turistička organizacija “Jahorina”, Istočno Sarajevo.

Prelazak via ferrata je posebna tehnička penjačka disciplina, koju upražnjava sve više ljudi u svetu. Neko se odvaži da krene na via ferratu samo radi uzbuđenja koje donosi via ferrata, a poželjno je da i planinari, visokogorci, učesnici ekspedicija, ovladaju tehnikom i veštinama via ferrata, zato što na mnogim visokim svetskim palninama postoje kraće ili duže deonice koje sa elementima via ferrata, a njih je tokom ekspedicija nepohodno prelaziti radi dolaska do konačnog cilja. Planinski masiv gde ima najviše izgrađenih via ferrata u svetu, jesu Alpi, a na Alpima se i otpočelo sa izgradnjom via ferrata.

Ukupna dužina trase Via ferrate Sokolov put je samo 350 metara, a visinska razlika koja se savladava je 160 metara. Međutim, zbog konfiguracije terena, a i želje konstruktora objekta, Via ferrata Sokolov put je jedna od najzahtevnijih via ferrata u južnom delu Evrope i jedna od najsadržajnijih, najraznovrsnijih.

Via ferrata Sokolov put počinje prilično oštro, vertikalnom deonicom, potom sledi nešto blaža vertikalna deonica, a onda prilično nezgodne vodoravne i kose denice. Ovde su stene prilično neravne, te Via ferrata Sokolov put nije mogla biti izvedena idealnom linijom, i zato često ima malih, kraćih skretanja, i mesta gde stene znatno smanjuju prostor za prolazak penjača.

Dve su deonice po kojima je Via ferrata Sokolov put naročito poznata i što je razlikuje od ostalih via ferrata u regionu: izvedena su na njenoj trasi dva viseća mosta! I to su mesta gde neizostavno proradi adrenalin!

Prvi most, do koga se dolazi posle prilično uzanog koridora na vodoravnom delu trase, uliva veliki strah. Naime, samo je između dve stene izvučena metalna sajla, ista onakva kakva celom dužinom Via ferrate Sokolov kamen i postoji na trasi, i o koju se penjači osiguravaju. Sada je ovaj most trebalo preći tako što će se ukrštenim korakom, gaziti na donju sajlu, a penjači su bili osigurani vezivanjem za dve gornje, paralelne sajle. Ispod je ambis od par stotina metara! Ovde je valjalo izvući najdublju koncentraciju i imati najveću psihičku stabilnost. Strah od visine prisutan je kod svakog čoveka i u tome ova grupa 18-oro iskusnih penjača iz Via ferrata tima Planinarskog društva “Preslap” nije mogla biti izuzeta, to je prirodno stanje. Taj strah stvara podrhtavanje mosta, i most se mora preći optimalnom brzinom i vrhunskom tehnikom, gde se ni jedna stavka ne sme izostaviti. Spor prelazak ili zastoj, doveo bi do prenaglašenih vibracija. Brži prelazak takođe bi proizveo ove neželjene i opasne efekte. Jedino je prestalo ići osrednjom brzinom i prilikom svakog koraka, trebalo je istovremeno, sa obe ruke, gurati lično osiguranje – “gurtne” sa karabinerima, napred, po gornjim sajlama.

Sledila je potom još jedna opasna i naporna vertikalna deonica, pa kraća horizontalna, pa još jedna kraća vertikalna, koja dovodi i do drugog mosta. Ovaj most već ima i pragove, te se tek nešto lakše savladava, ali opet uz krajnji oprez, zato što se na Via ferrati Sokolov put, ni na jednom pedlju na njenih 350 metara dužine ne sme učiniti greška ili bilo šta prenagljeno. Na sajlama drugog mosta, čak postoji i graničnik koji razdvaja dva polja via ferrate i penjači su morali da prebacuju svoje osiguranje u drugo polje. Iznad ambisa, na “mostu koji se ljulja”, to nije prijatno činiti!

Posle drugog mosta, na red je došla nezgodna kosa deonica, a za njom i završna vertikala, do samog vrha Crvene stijene, na kome je istaknuta velika zastava Republike Srpske.

Ove dve zadnje deonice teško su savladane zbog umora koji je prilično opteretio penjače.

Od trenutka kada je Slobodan Vasković ušao u Via ferratu Sokolov put, do izlaska na Crvene stijene zadnjeg penjača, prošlo je preko tri sata. Sve se odigralo bezbedno, sigurno, ali uz dosta napora i uzbuđenja.

Junakinje i junaci iz Via ferrata tima Planinarskog društva “Preslap”, koji su ispisali zlatne stranice na Via ferrati Sokolov put, jesu: Sandra Jovanović, Ljiljana Kojić, Ljiljana Cvetković, Violeta Radenković, Bojana Jovanović, Mirjana Cvetković, Jelena Miljković, Jelica Vidojević, Ana Nikolić, Jasminka Nikolov, Uglješa Đorić, Bojan Jovanović, Nemanja Todorović, Bojan Cvetković, Miloš Đorđević, Dušan Nikolić, Miroslav Dokman i Slobodan Vasković.

Via ferrata tim Planinarskog društva “Preslap” znao je ovaj veliki uspeh da proslavi i u etno selu Dolina mira na Palama i u Sarajevu. Imalo se šta i slaviti – doživljeno je nešto nesvakidašnje na Via ferrati Sokolov put. Sa nestrpljenjem se čeka neki naredni izazov na Via ferrati Sokolov put i na ostalim via ferratama u regionu. A na kraju, svi penjači su poželeli da jedan ovakav objekat bude izgrađen i na jugu Srbije. U fantastičnom prirodnom ambijentu juga Srbije, sadržaj via ferrata je jedino što nedostaje.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap”