Uzročnik šumskih požara u preko 95 odsto slučajeva je ljudski faktor i to uglavnom iz nehata, ali često puta i namerno, a do izbijanja vatre na otvorenom prostoru dolazi vrlo malo zbog udara groma, pokazuju zvanični statistički podaci. Iako se često puta dešava da se otkriju počinioci požara, štete po ekosistem se ne mogu nadoknaditi, posebno kada su u pitanju endemske i jedinstvene vrste biljaka i životinja u istorijskom, ekološkom i fiziološkom pogledu.
Zakonom je zabranjeno paljenje strnjike i vatre u šumi i u blizini šumskih kompleksa, a za počinioce su predviđene novčane kazne. Međutim, niti jedna kazna ne može nadoknaditi posledice po floru i faunu koju nanosi vatrena stihija na otvorenom.
U odnosu na region i mnoge balkanske zemlje, u Srbiji je ove godine bilo manje požara, a u 28 slučajeva gorelo je oko 600 hektara državnih šuma. Pored gubitka šuma, nenadoknadive su štete i za privredu i za stanovništvo.
Početkom avgusta u opštini Bosilegrad, ali i u drugim opštinama Pčinjskog okruga šumski požari su napravili ogromnu štetu. To se moglo dogoditi nehatom i nepažnjom mladih 16. avgusta, kada je u blizini autoputa na Koridoru 10 na potezu iznad stacionara u Dimitrovgradu sprečen šumski požar većih razmera.
Prema zvaničnim statističkim podacima, najviše registrovanih požara na području Srbije bilo je 2007, 2012. i 2019. godine. Naime, u proteklih 14 godina evidentirano ih je više od 1.200, a u njima je uništeno preko 30 hiljada hektara šuma.
Požari većih razmera 2007. godine ostavili su veliko zgarište na planini Vidlič.
Imajmo na umu zvanični podatak stručnjaka da za obnovu jednog hektara izgorele šume treba izdvojiti oko dve hiljade evra, odnosno po hiljadu evra za podizanje i negu zasada.
Međutim, istraživanja pokazuju da je potrebno nekoliko decenija, pa i vekova za obnovu šumskih kompleska nakon požara. Ako se uzmu u obzir suša i klimatske promene, koje iz godine u godinu uzimaju danak prirodi, za podizanje mladih zasada potrebne su decenije, te smo već sada u zaostatku kada je u pitanju živi svet oko nas.
Treba nam i efikasnija borba sa bespravnom sečom šuma, ali da i država zasuče rukave i nađe način da stimuluše pošumljavanje i povećanje šumovitosti.
Šume su pluća planete i nisu modni trend, te od nas samih zavisi na koji način i u kojoj meri ćemo sačuvati prirodu. Moramo promeniti navike, biti savesni i čuvati prirodne vrednosti. To je naša obaveza koju dugujemo precima i ostavljamo u nasleđe budućim generacijama i mladim pokolenjima.
P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
