Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara 27. septembra obeležavaju Vozdviženije Časnog krsta, pomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hrist. Praznik je obeležen crvenim slovom i poznat je kao jesenji Krstovdan.
Predanje kaže da je 326. godine pre nove ere pobožna carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Iako se tokom ratova krst izgubio, kada je ponovo pronađen, njegove delove uzimali su spretni ratnici u nadi da će imati veliku moć.
Poklonici vere se na današnji dan pridržavaju strogog posta, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe. Običaj je da se bere i osvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim običajima tokom godine.
Pored jesenjeg, postoji i zimski Krstovdan 18. januara uoči Bogojavljenja.
Pripremio: P. Videnov (izvor: spc.rs / RTS)
Foto: Stefan Pavić