Slobodan Aleksić za FAR: Celog života radim ono što volim

U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu sinoć je održan događaj “Upoznajte bolje Slobodana Aleksića”. O liku i delu ovog poznatog dimitrovgradskog glumca i reditelja govorili su direktorka biblioteke Albena Milev i bivši direktor Narodnog pozorišta u Pirotu Dragoljub Aleksić.

Ekipa FAR-a razgovarala je sa Slobodan Aleksićem o mnogobrojnim temama koje se tiču njegove karijere, o nagradama koje je dobijao, o ulogama u televizijskim serijama i filmovima, kao i o tome kako vidi budućnost našeg teatra.

Koliko godina ste na daskama koje život znače i šta je ono što je po vama obeležilo vašu dosadasnju karijeru?

Svoj prvi nastup na sceni pred publikom imao sam davne 1963. godine u bivšoj Sokolani u Dimitrovgradu, tada kao učenik 7. razreda osnonve škole. Ono što je obeležilo moju karijeru jeste istrajnost, a činjenica da još uvek trajem me posebno raduje. Radio sam celog života ono što volim. Meni gluma nije bila posao već zadovoljstvo. Nikada nisam radio samo za novac, već da kroz svoje uloge pružim zadovoljstvo sebi i drugima.

Dobitnik ste značajnih pozorišnih i glumačkih priznanja. Koje nagrade su vam najzanačajnije i najdraže?

Od amaterskih nagrada skoro sve su mi drage. Imam Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Takođe imam dve osvojene nagrade Joakim Vujić i jednu nagradu Bora Stanković, Zlatnu masku Saveza amatera za ulogu Luke Labana u kultnoj predstavi “Profesionalac”. a posebno mi je draga i Septembarska nagrada koju sam dobio od Opštine Dimitrovgrad.

Igrali ste u dosta televizisjkih serija i igranih filmova. Koje su vam uloge najupečatljivije?

Najupečatljivija mi je uloga u Zoni Zamfirovoj gde igram profesora koji vodi kroz celu priču. Zatim bih spomenuo uloge u serijima Pad dinastije Obrenović i Otpisani iz 1972. godine.

Bili ste dugogodišnji glumac Narodnog pozorišta iz Pirota, takođe i dimitrovgradskog teatra i ostavili ste veliki trag u scenskoj umetnosti. Kakva je budućnost našeg teatra?

Budućnost našeg teatra je vrlo komplikovana zato što nema ljudi i vrlo je teško u takvim uslovima da se napravi ansambl. Dosta mladih je otišlo na studije izvan Dimitrovgrada i više se ne vraćaju. Nekada su intelektualci bili osnovni akteri u pozorištu, a sada samo zaljubljenici u ovu umetnost. Ja volim kada vidim punu salu, tada mi je puno srce.

Biografija

Slobodan Aleksić rođen je 1946. godine u Dimitrovgradu, gde završava osnovnu i srednju školu. Po završetku srednjoškolskog obrazovanja odlazi u Beograd i upisuje studije ekonomije. Paralelno sa fakultetskim obavezama, završava dramski studio pri Akademskom pozorištu, kao i studije pantomime pri Domu omladine u Beogradu. Dve godine po dolasku u Beograd počinje da učestvuje u predstavama Beogradsko gramskog pozorišta na Crvenom krstu, kao i u predstavama Dečjeg lutkarskog pozorišta “Biberče”, danas “Pinokio”.

Po povratku u Dimitrovgrad 1975. godine aktivno se uključuje u rad Amaterskog pozorišta “Hristo Botev” kao reditelj i glumac. Od 1980. do 2001. godine radi u Centru za kulturu Dimitrovgrad kao referent za kulturu. Za svoj pozorišni rad, glume, režiju i scenografiju, Aleksić je nagrađivan mnogim nagradama na festivalima u Srbiji i Bugarskoj. Predstave igra i režira na srpskom i bugarskom jeziku. Iza sebe ima preko sto uloga i tridesetak uspešnih režija u pozorištima i u Srbiji i u Bugarskoj.

Od 1987. Aleksić igra u Narodnom pozorištu u Pirotu, gde nosi repertoar skoro do odlaska u penziju. Bio je direktor Narodnog pozorišta Pirot od 2001. do 2005. godine. Svojim pedagoškim radom, iskustvom i posvećenošću pozorišnoj umetnosti, Aleksić je “obrazovao” i uveo u tajne glume skoro sve glumce pozorišta “Hristo Botev”, kako u periodu pre dolaska u Centar za kulturu, tako i kasnije.

A. Todorov

Foto: Ivo Tomov