Iako je kalendarski još uvek jesen, planinu Vitošu, iznad večnog grada Sofije, iznad „grada koji stalno raste, a nikada ne stari“, odavno je prekrio sneg, ali ono što su u subotu, 3. decembra doživeli planinari na Vitoši – zimskom bajkom se može nazvati, idilom se može nazvati, prikazima nestvarnih slika.
Družina koja je provela predivan dan na Vitoši sastojala se od 34-oro planinarki i planinara iz Niša, Prokuplja, Beograda i Sofije, a uspon na Vitošu vodio je vodički tim koji su činili izvanredni i iskusni poznavaoci Vitoše – Miroslav Dokman, Dejan Radojlović i Vladimir Mitrović.
Glavni grad Bugarske ceo dan bio je u oblacima i Sofija se nije mogla videti sa Vitoše, odnosno belina oblaka prekrila je Sofiju u celom njenom ogromnom prostranstvu. A Vitoša, taj čuvar večnog grada, čuvar carskog grada, celog dana bila je okupana suncem. Savršeno plavo, kristalno jasno nebo i sneg činili su savršeni sklad boja, nijansi i kontrasta u prostoru i vremenu.
Družina se ka vrhovima Vitoše uputila zimskom stazom, od hotela “Moreni”, malo ispod hiže “Aleko”, na oko 1840 metara nadmorske visine. Posle uvodne deonice kroz šumu, družina je izašla na vitoški plato na kome se odmah i doživi snaga i prostranstvo Vitoše, i otvaraju se vidici ka vrhovima na zapadnoj strani ove planinske lepotice, a pre svega ka Ušite i Kamen delu (najlepši vidikovac ka Sofiji je upravo sa vrha Kamen del).
Kada je družina izašla na područje, na oko 2000 metara visinske razlike, na kome se spajajau glavni vitoški put, kojim se družina i kretala, i letnja staza uspona na Černi vrh, tada se ukazao pogled na sva odredišta na Vitoši koja su bila dostižna ovog lepog dana za našu lepo uklopljenu družinu: vrh Lavčeto (2053 m), Černi vrh (2290 m), vrh Goljam Rezen (2277 m) i vrh Malk Rezen (2182 m). Jedanaestoro iz družine otišlo je do vrha Lavčeto, koji ima lep oblik dvozube stene, a većina je nastavila dobro ugaženom stazom ka Černom vrhu. Lep dan, a i poznata tradicija da je u Bugarskoj planinarenje najvažniji sport, izmamili su na stotine, pa i hiljade planinara i ljubitelja prirode na Vitošu, i činilo se da su kolone planinara nepregledne.
Glavnina družine bez većih problema, ali uz mnogo uživanja i fotorafisanja, izašla je na Černi vrh, a deo družine koji je pohodio i Lavčeto, pred Černim vrhom se uključio ponovo na glavnu stazu. Zaslon “Černi vrh”, inače prilično prostran, bio je sada premali da primi sve planinare da se u njemu okrepe. To doduše i nije smetalo, zato što na vrhu nije bilo hladno, te su se mnogi planinari osunčali na najvišem vrhu Vitoše.
Naša družina se sa Černog vrha spustila obilaznom stazom, koja je vodila pored vrhova Goljam Rezen i Malk Rezen, i posle Malkog Rezena ponovo se uključila na glavni vitoški put, kojim je i sišla do “Moreni” i do hiže “Aleko”. Pamtimo i akcije na Vitoši u decembru mesecu kada je niške planinare dočekivala oluja, mećava, temperatura i do minus 30 stepeni. Ovaj 3. decembar ostaće u sećanju po fantastičnim prizorima koje su lepo vreme i priroda na Vitoši poklonili.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
