a

Podvig na Pirinu – Prelazak najvišeg grebena “planine sirove snage“

Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša izvelo je 17 i 18. avgusta veoma zahtevnu, visokogorsku akciju na planini Pirin u Bugaskoj. Tridesetoro planinarki i planinara iz Niša, Sofije, Vranja, Jagodine, Krupnja, Batočine i Pirota, upustilo se u izazov jedne od najtežih planinarskih akcija na Balkanskom poluostrvu, kakav je prelazak najvišeg grebena Pirina.

This image has an empty alt attribute; its file name is 260-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 261-1024x683.jpg

Po visini, Pirin je druga planina u Bugarskoj, a treća na Balkanskom poluostrvu. Najviši vrh Pirina je Vihren, sa 2914 metara, a od njega su u ovom delu Evrope viši samo Musala (2925 m), na planini Rili, i Mitikas (2917 m), na planini Olimp u Grčkoj. I dok Rila smatra planinskom lepoticom, prefinjene „elegancije“, dotle je Pirin planina “sirove snage“, surova, na prvi pogled neprohodna i neosvojiva. Rila i Pirin imaju dosta toga zajedničkog, kao što je preko stotinu vrhova viših od dve hiljade metara i mnoštvo planinskih jezera – „gorskih očiju“. Ipak, na Rili se pojas šuma prostire malo više nego na Pirinu. Najviši vrhovi Pirina građeni su od mramora, i oštriji su i teže pristupačni nego vrhovi Rile. I kada se dođe u blizinu Pirina, stiče se utisak da nekoliko najviših grebena ove planine, jednostavno zatvaraju nebeski svod, i da je iznad njih ništa više ne postoji. Ogoljeni, oštri, strmi, zastrašujjće deluju.

This image has an empty alt attribute; its file name is 262-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 263-1024x683.jpg

Mnogo je mogućnosti za planinarenje na Pirinu. Mnogo je, naravno, i drugih sadržaja na ovoj planini, a svakako najvažnije naselje na Pirinu je Bansko, koje je u zadnjih dvadesetak godina postalo najkvalitetniji skijaški centar južno od Alpa, a po kvalitetu i ispred mnogih alpskih centara. Svake sezone se u okviru Svetskog kupa u alpskom skijanju, u Banskom održava nekoliko takmičenja u tehničkim i brzinskim disciplinama. Glavni promoter Banskog je legendarni italijanski skijaš Alberto Tompa, jedan od najboljih u istoriji ovog sporta, a najvažnija staza iznad Banskog i nosi ime po ovom velikom sportisti.

Leti je Bansko istinska vazdušna banja, i tu dolaze, na duži ili kraći, pasivni ili aktivni odmor, ljudi iz cele Bugarske, te susednih zemalja Grčke i Severne Makedonije.

Za planinare, Bansko je odlična baza za pohode koji ih očekuju na Pirinu. Ovde se mogu izvršiti usponi na desetine i desetine vrhova, a u zemlji koja čitav vek sistemski ulaže u razvoj planinarstva i aktivnog odmora, ne treba se brinuti oko smeštaja i uređenja staza. Na svakoj bugarskoj planini, pa tako i na Pirinu kao jednoj od najvažnijih, besprekorno su obeležene i označene staze, raskrsnice, izgrađeni su planinarski domovi i skloništa.

This image has an empty alt attribute; its file name is 264-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 265-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 266-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 267-1024x683.jpg

Pirin se smatra pravim pravcatim srcem Bugarske, zbog raznih istorijskih događaja, a pre svega zbog borbi za konačno oslobođenje od turskog ropstva. Uostalom, u stihovima bugarske himne, pominju se dve planine – Stara planina, na kojoj je 681.godine osnovana bugarska država, i Pirin, kao slobodarsko srce Bugarske i bugarskog naroda.

Vodiči Planinarskog društva „Preslap“, iz svog bogatog iskustva, najviše vole da učesnike akcija na Pirinu izvedu na najtežu i najvišu trasu, preko najvišeg grebena Pirina. To se odigralo i ove godine, kada je u program akcije uvrštena „pirinska klasika“, izazov kakvog skoro pa i da nema na Balkanskom poluostrvu – uspon na vrh Vihren (2914 m), odlazak na prevoj Končeto (2850 m), uspon na vrh Banski suhodol (2884 m), i onda, prelazak celog prevoja Končeto, sve do vrha Kutelo (2908 m).

This image has an empty alt attribute; its file name is 268-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 269-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 270-1024x683.jpg

Sve je na ovoj trasi zahtevno i sve je teže nego na većini drugih planina. Zato je prvi dan akcije iskorišćen za dolazak do Banskog i laganu, opuštajuću šetnju ovim gradom. Trebalo je svu snagu i koncentraciju sačuvati za nedelju. Uspon je počeo malo posle izlaska sunca, ispred hiže Vihren, na 1950 metara nadmorske visine. Vrh Vihren se odmah vidi, i vidi se sve vreme, a u početku, ovaj vrh, inače piramidalnog oblika, izgleda kao stenovita gromada. Do Vihrena treba savladati blizu hiljadu metara nadmorske visine, što je isto kao kada se, recimo, sa Bojaninih voda kreće na vrh Trem, na Suvoj planini. Razlika je na Pirinu drastična, zato što se na Suvoj planini, u usponu koji spada u zahtevne, hiljadu metara visinske razlike prelazi na stazi od sedam kilometara. Prema vrhu Vihren, hiljadu metara sabijeno je u samo tri kilometra. Uspon je neprestan, teren – prilično neravan, kamenit. Prevoj između Vihrena i Hvojnatog vrha je na visini od oko 2600 metara, i odavde se Vihren vidi u svom karakterističnom obliku – u obliku piramide. Istovremeno, čini se da se ogromna, mramorna piramida Vihrena uzdiže i mnogo više od tri stotine metara iznad prevoja. Završni uspon na Vihren iziskuje dosta snage. Trasa vijuga po vihrenskoj piramidi, ne bi li koliko-toliko ublažila strminu, ali to nije od prevelike pomoći. U ovoj etapi, iskusni planinari će hodati par minuta, a onda se zaustaviti i duboko disati oko jednog minuta. Tako će obnavljati energiju i štedeti snagu. Pogled sa Vihrena je fascinantan, zato što se vidi ceo masiv Pirina, a vidi se i planina Rila. Ono što posebno upada u oči na Vihrenu, jeste severozapadni, obližnji greben, koij izgleda kao da se njime ide oštricom žileta. Sa druge strane su stenoviti vrh Kutelo, visok 2908 metara, koj se spušta ka prevoju Končeto na 2850 metara, a krajnje levo je vrh Banski suhodol, visok 2884 metara.

Uspon na Vihren je ozbiljan kondicioni izazov, a silazak na prevoj Kabata, koji na visini od 2500 metara razdvaja Vihren i Kutelo, jeste pravi tehnički, penjački i alpinistički izazov. Do pre pet-šest godina, ovo je bila i kritična deonica, zato što nije bila postavljena nikakva infrastruktura, te su svi koji su želeli da se spuste sa Vihrena, morali da primenjuju veštine penjanja na stenu i spuštanja sa iste. Sada je na ovoj deonici postavljen sigurnosni lanac, za koji se treba držati i oprezno se spustati, većinom biti okrenut licem ka steni, i vršiti takozvano „otpenjavanje“. Lanac neznatno smanjuje rizike, ali strmina i neravan teren i dalje upozoravaju na krajnju opreznost.

This image has an empty alt attribute; its file name is 271-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 272-1024x683.jpg

Posle prevoja Kabata, družina koju je povelo Planinarsko društvo „Preslap“, uputilo se donjom stazom ka prevoju Končeto, stazom koja vodi prilično ispod vrha Kutelo. Prevoj Končeto, zapravo, ima dva kraka, jedan, kraći, koji dolazi stazom ispod Kutela, a onaj duži je direktna veza vrhova Banski suhodol i Kutelo. Mesto gde se ova dva pravca ukrštaju je i srce prevoja Končeto. Celom dužinom Končeta, postavljeni su stubovi, između kojih metalno sigurnosno uže. Sve vreme treba se pridržavati za uže, a na jednom polju, između dva stuba, može u vremenskoj jedinici biti samo jedan penjač. Na najužem delu, Končeto je široko samo 70 centimetara. Sa jedne strane, prema Banskom, ambis je dubok hiljadu metara, sa druge, prema Vlahinskim jezerima, oko četiristo metara. Zato se pitamo kako je izgledao prelazak Končeta dok nije bila postavljeno metalno uže?! A i tada se preko Končeta išlo!

Po izlasku iz Končeta, dolazi se na vrh Banski suhodol (2884 m). Ovde se naša družina dobro odmorila, i potom krenula nazad Končetom, ali ovoga puta sa ciljem da ga pređe celom dužinom. To je i najkraći put do vhra Kutelo. Po izlasku iz srca Končeta, još par stotina metara je trasa izuzetno zahtevna, i neophodno je neprestano držati se za sajlu. Tek pred samim vrhom Kutelo, trasa postaje dovoljno široka, da se lakše i opuštenije hoda. Naravno, i dalje ostaju strahovite neravniune na koje se mora obratiti posebna pažnja.

Novi tehnički, pa i kondicioni izazov, jeste strm, maltene vertikalan spust sa vrha Kutelo na prevoj Kabata. Ovo je pravi napor i izazov za kolena i zglobove. Zadnji deo akcije, takođe nije kratak, ali se ide po pitomijem terenu. Od Kabate, ide se kroz predeo Kazana, stazom koja spušta do planinarskog doma Banderica na 1600 metara.

This image has an empty alt attribute; its file name is 273-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 274-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 275-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 276-1024x683.jpg

Vodički tim Planinarskog društva „Preslap“ na ovoj akciji činili su Miroslav Dokman i Nenad Stevanović. Među učesnicima akcije, bilo je i pirinskih vukova koji su ovde dolazili i desetak puta, isto kao vodički tim. Bilo je naravno i dosta onih koji su doživeli prvi susret sa planinom sirove snage. Svima je zajedničko zadovoljstvo, zbog toga što su savladali jedan vrhunski sportski izazova. Zbog toga, što su jedan dan proveli na planini koja iz svakog svog kamena odaje neverovatnu snagu, surovost, izaziva strahopoštovanje.

Obično ovakve pirinske avanture traju deset časvoa. Sada je sve trajalo prilično duže, preko dvanaest sati. Pretežak je Pirin za prelaza, ali najviše imponuje što je sve proteklo apsolutno bezbedno.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo Preslap – Niš

Napisao/la

Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Bez komentara

Ostavi komentar