Sveti velikomučenik Georgije je svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja i jedna je od najčešćih slava, koja se proslavlja u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. U narodu je poznatiji kao Đurđevdan i jedan je od najomiljenijih i najlepših prolećnih praznika u Srbiji i Bugarskoj. Đurđevdan je i praznik stočara.
Crkvene knjige kažu da se ovaj slavni svetitelj rodio u Kapadokiji u kući bogatih roditelja. Kad mu je otac nastradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Georgi je odvažno stupio pred cara rekavši da je hrišćanin. To je oznaćilo početak njegovog stradanja za Hristovu veru. Nije izbegao tamnicu, okove, mučenja i krvave rane po celom telu. Međutim, sve to nije pokolebalo mladića i on se neprestano molio Bogu koji ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Mnogi su primili Hristovu veru, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Georgija i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe je posečen 303. godine.
Za Đurđevdan u Srbiji i Bugarskoj su vezani raznovrsni običaji, među kojima su đurđevdanski uranak, pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje u reci. Pevaju se i đurđevdanske pesme posvećene svecu, a praznik se smatra granicom između zime i leta.
To je i prazmik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve, a posebno ga obeležavaju stočari.
Postoji običaj da se na Đurđevdan pre zore zelenilom kite ljudi, pa se onda odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”.
Običaj je da se u okolini Caribroda i Bosilegrada zakolje jagnje i time na simboličan način označi da stada mogu na ispašu i da je leto pobedilo zimu. “Džururdžov`n”, kako ga u tim krajevima zovu, je seoska slava Radejne.
U Bugarskoj je neradan dan, a svetac je pokrovitelj bugarske armije.
Đurđevdan je i praznik Roma, te ga slave mnogi pripadnici romske nacionalnosti.
Pripremio: Petar Videnov
Foto: Stefan Pavić
