Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
Prema crkvenim knjigama, po naređenju cara glava svetitelja je odsečena, odnosno “usekovana” i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu. Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva zakopana je posebno, na tajnom mestu, akKasnije je preneta u Jerusalim. U vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.
U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja, a u mnogim mestima održavaju se vašari.
Pripremio: P. Videnov (Izvor: RTS)
Foto: Stefan Pavić
