Jelena Kitanov, mlada glumica i uspešna recitatorka: Ljudi bi trebalo da teže ka svojim ciljevima i da ostvaruju svoje želje

   Jelena Kitanov je učenica trećeg razreda Gimnazije “Sv. Kirilo i Metodije” u Dimitrovgradu. Vukovac u osnovnoj školi, odličan uspeh zadržava i u gimnaziji. Kada su u pitanju školske obaveze, tvrdi da joj ništa nije posebno teško i da sve uspeva da savlada, te da postoji dosta predmeta koje voli. Zanimljiva joj je biologija kao nauka, ali smatra da mnogo toga zavisi i od načina na koji nastavnik prenosi gradivo učenicima – kaže da joj je, upravo zbog načina predavanja, veoma interesantna i fizika. Jelena se bavi i nizom vanškolskih aktivnosti i hobija, a pre svega voli da čita, recituje i glumi. Pozorišna publika u Dimitrovgradu imala je prilike da je vidi u glavnoj ulozi komedije “Ženidba”, koja je na sceni Pozorišta “Hristo Botev” ove jeseni doživela već dva izvođenja.

   Ulazak u glumačke vode kod Jelene je imao svoje korene i u ljubavi prema recitovanju, kojim se bavi od drugog razreda osnovne škole. Već tada je počela da učestvuje na takmičenjima recitatora, a svake godine uspeva da se plasira na okružno takmičenje, koje se naizmenično održava u Dimitrovgradu, Pirotu, Beloj Palanci i Babušnici. Prošle godine je bila druga na okružnom takmičenju u Babušnici, i samim tim bila zamena za republičko, na koje tom prilikom ipak nije otišla. Zahvaljujući svom recitatorskom umeću i pesmi “Ispovest glumice” autorke Elizabete Georgiev, ove godine je na takmičenju u Beloj Palanci osvojila prvo mesto.

   Ovakav plasman omogućio joj je da ode na republičko takmičenje u Valjevo, kojim je, kaže, bila prezadovoljna, i čime je napokon uspela da ostvari davnašnju želju.

   Za razvoj svojih interesovanja posebno je zahvalna pesničkoj radionici Elizabete Georgiev, koja se dugo godina održavala u Narodnoj biblioteci u Dimitrovgradu. Ovo je period iz kojeg, kako tvrdi, nosi izuzetno lepe uspomene:

   “Sećam se da je jedino tada biblioteka bukvalno bila puna. Jedva smo čekali da posle škole odemo na radionicu, toliko da nismo ni išli kući da jedemo, već smo odmah žurili u biblioteku. Tamo smo crtali, pisali pesme, radili smo i predstave po Elizabetinim tekstovima, između ostalih i “Žurku na zelenom ćošetu” i “Rasprodaju snova”, koju smo radili i na srpskom i na bugarskom”, seća se Jelena. Kaže da je na ovim kreativnim radionicama mnogo toga naučila:

   “Elizabeta nas je uvek podsticala da, pored svih školskih obaveza, uvek nađemo i slobodno vreme koje ćemo odvojiti za sebe, za svoju dušu; da pišemo, da crtamo, da pronalazimo sebe u nekim kreativnim stvarima.”

   U doba pesničke radionice imala je dosta inspiracije i za pisanje: kaže da joj je uglavnom bilo privlačno da piše priče, mada joj ni poezija nije bila strana, a neki od njenih radova bili su i nagrađivani. Ipak, priznaje da u poslednje vreme više ne piše toliko kao ranije – osim ako nisu u pitanju obavezni školski sastavi.

   Učešće u predstavi “Ženidba” za Jelenu je bilo prvo ozbiljno glumačko iskustvo, s obzirom na to da se našla u glavnoj ulozi komedije poznatog ruskog dramaturga, ali i da je ovo bio prvi put da u predstavi glumi sa odraslima. O tome kako je izgledalo biti glavna junakinja jedne pozorišne predstave i sarađivati sa dugogodišnjim glumcima dimitrovgradskog amaterskog pozorišta Jelena kaže:

   “Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa njima, jer su stvarno iskusna ekipa. Sa njima mi je vreme dosta brzo prolazilo, ali sam i naučila dosta toga od njih, što je najbitnije. Najviše sam naučila od Delče Gigova, jer sam sa njim počela da radim još kao mala, u predstavama koje je režirao po Elizabetinim tekstovima. Ovo je stvarno jedno novo iskustvo za mene, koje mi dosta znači.”

   Kaže i da su je starije kolege izuzetno dobro prihvatile:

   “Imali su dosta razumevanja prema meni, jer sam ipak bila početnik u svemu tome. Iako sam sve njih znala odranije, nije mi bilo jednostavno, plašila sam se kako ću se uklopiti… Ali, na kraju je sve ipak super ispalo.”

   Zajedno sa ostatkom ekipe za premijeru se spremala od sredine aprila do kraja oktobra. Iako joj je u početku bilo pomalo naporno da u jedan dan uklopi školske obaveze i probe koje su trajale po tri, četiri, pa i pet sati, vremenom se navikla na ovakav tempo, pa joj ni to više nije predstavljalo problem. Priznaje da je imala dosta treme pred premijeru, kao i da je to za nju uobičajeno pred bilo koji nastup. Ipak, kako kaže, u pitanju je pozitivna trema, koja nestaje u onom trenutku kada izađe na scenu. Nije bilo nimalo lako ni predstaviti se u glavnoj ulozi baš pred lokalnom publikom u svom rodnom gradu:

   “Plašila sam se utisaka – ipak su u publici i moji profesori, prijatelji, poznanici, i brinula sam kakve će biti kasnije reakcije”, priznaje Jelena. Ipak, kaže da je prezadovoljna kako predstavom u celini, tako i svojom ulogom u njoj. Dugo će se sećati i zanimljivih situacija sa proba, od kojih je svaka bila priča za sebe i, tvrdi ona, pravi doživljaj za pamćenje.

   Na pitanje u kojoj bi ulozi volela da se nađe u budućoj glumačkoj karijeri skromno odgovara da o tome još uvek nije razmišljala: “Ovo mi je ipak prvo ozbiljnije glumačko iskustvo i mislim da mi treba još vremena da pronađem šta mi najviše leži.”

   U slobodno vreme voli da čita knjige, a kaže da su joj u poslednje vreme naročito zanimljivi trileri. Ono što joj nedostaje u Dimitrovgradu je bioskop, i smatra da bi dosta mladih kod nas rado posećivalo projekcije filmova. Takođe, kao ljubitelj pozorišta, volela bi da češće ima prilike da u svom gradu gleda pozorišne predstave.

   Kako još od petog razreda osnovne škole ima želju da postane stomatolog, planira da po završetku gimnazije upiše stomatologiju. Volela bi da studira u Bugarskoj, jer joj se, kako kaže, čini da su utisci tamošnjih studenata znatno bolji u odnosu na iskustva onih koji su upisali fakultete u Srbiji. Ipak, u kojoj će se zemlji i u kom gradu ostvariti kao stomatolog, još uvek ne planira. Ono u šta je sigurna je da bi volela da, pored uspešne karijere u struci, nastavi da se u slobodno vreme bavi i glumom.

   Drugarima i čitaocima poručuje:

   “Mislim da bi trebalo da teže ka svojim ciljevima i da se trude da ostvaruju svoje želje; da nikad ne odustaju i da, kada ostvare jedan cilj, uvek postave sebi neki još veći; da se uvek ponašaju i da se bore kao da nisu prvi, već kao da su drugi, kao da ipak postoji nešto još više što mogu da osvoje.”

D. Jelenkov

Foto: Iz albuma J. Kitanov

          Rubrika “Mladi našenci” se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.